субота, 4. децембар 2021. - 11:39

Bagdadska baterija

Ovi čudni artefakti su otkriveni 1936. godine tokom arheoloških iskopavanja u selu Khuyut Rabbou’a koje se nalazi oko 20 km jugoistočno od centra Bagdada.

U Decembru 1939. godine, ubrzo nakon početka Drugog svetskog rata nemački arheolog po imenu Wilhelm König ih je pronašao u podrumu Narodnog muzeja Iraka. Odmah je prepoznao njihovu sličnost sa galvanskim baterijama i objavio rad u kojem je tvrdio da ovi predmeti imaju istu funkciju kao galvanske ćelije, tj. da su služile za prevlačenje srebrnih predmeta zlatom.

Ovi predmeti se sastoje od oko 130mm dugačkih bočica od pečene gline, koje na vrhu imaju rupu prečnika 3-4cm, u sabi sadrže bakarni cilindar koji je napravljen od bakarnih listića, u kome se nalazi jedan gvozdeni štapić. Na vrhu je taj štapić izolovan od bakra sa asfaltnim zapušačem, i štapić i cilindar se uklapaju u otvor bočice koji ima konkavan oblik (sferno udubljen). Bakarni cilindar nije nepropustljiv, tako da kada se bočica napuni tečnošću, ona će da okružuje i gvozdeni štapić. Pronađena relikvija bila je podložna uticaju vremena i korozije, ali ostalo je prisustvo elektrohemijskog para. Ovo je neke stručnjake dovelo do zaključka da je kao elektrolit korišćen neki kiseli agens, sok od limuna ili grožđa ili sirće. Kenig je smatrao da ovi predmeti potiču iz persijanskog perioda (250-224. godine p. n. e.). Međutim, postoje osnovane pretpostavke da potiču iz perioda Sasanidskog carstva (224-640. godine n. e.), s obzirom na stil grnčarije iz tog vremena.

Rekonstrukcija ovog uređaja je pokazala da bi mogoa da generirše električnu struju u rasponu od 0,4 do 1,9 volti. Naravno, neki naučnici osporavaju ove tvrdnje, jer tvrde da su rekonstrukcije netačne.

Niko ne zna sa sigurnošću za šta su se ovi uređaji koristili, mada većina dokaza upućuje na to da su korišćeni za galvanizaciju ukrasnih predmeta. Neki opet tvrde da su korišćeni u medicinske svrhe, ali jedno je sigurno – Bagdadska baterija je i dalje misteriozni objekat.

Slični članci