Na izlazu iz niške Tvrđave prema Gradskom polju, zarasla u korov i nisko rastinje nalazi se “Palata sa oktogonom” za koju pojedini arheolozi veruju da je bila palata Konstantina Velikog.
Ovo zdanje otkriveno je 1989. godine i tom prilikom arheolozi su pronašli velelepne mozaike i freske. Utvrdili su da palata koja je imala podno i zidno grejanje potiče iz 4. veka i da je mogla pripadati samo jednom čoveku, Konstantinu Velikom.
23 godine kasnije sve je zaraslo u korov, a zidine ove antičke palate samo se naziru kroz šiblje i gusto granje.
Više od dve decenije na ovom arheološkom lokalitetu nisu vršena nikakva istraživanja, a razlog je nedostatak finansijskih sredstava.
Prema rečima direktora niškog Zavoda za zaštitu spomenika Mileta Veljkovića od države su više puta tražena sredstva za konzervaciju i nastavak istraživanja, ali pozitivnog odgovora nije bilo, sve do sada.
Sredstva su obezbeđena, tender je raspisan krajem juna, a već je izabran i izvođač radova.
Veljković je pojasnio da je igrom slučaja isti izvođač radova izabran i za konzervatorske radove na Arheološkom nalazištu Medijana koji bi trebalo da otpočnu danas. Po završetku tog posla, krenuće se sa konzervacijom Konstantinove palate.
Za taj posao arheolozi su predvideli dvadesetak dana, tako da je, ističe Veljković, realno očekivati da radovi budu završeni sa početkom jeseni.
Inače, zub vremena je učinio svoje. Naime, prema rečima Veljkovića, zidovi palate su 1989. godine bili visoki tri metra, a sada su upola niži, a pored toga su i zarasli u korov.
Ipak, sve bi trebalo da bude spremno za 2013. godinu i proslavu 1700 godina od Milanskog edikta.
Izvor ‚‚ Južne vesti „
