Arheolozi otkrili 31 grobnu celinu od kojih je devet zidanih zasvedenih grobnica,12 zidanih i još deset slobodno ukopanih grobova.
Posle dve sedmice od počteka arheoloških radova na potezu nekadašnjeg Niteksa, u Nišu javnosti je prezentovano šta se to vekovima krilo ispod pogona nekadašnjeg tekstilnog giganta sa juga Srbije.
Za dve nedelje tim od 45 arheologa, arhitekata, antropologa, fotografa i radnika otkrili su 31 grobnu celinu od kojih je devet zidanih zasvedenih grobnica,12 zidanih i još 10 slobodno ukopanih grobova.
„Ova iskopavanja predstavljaju za sada najveća arheološka istraživanja na prostoru ranohrišćanske nekropole u Jagodin-mali. Pronalazak grobnica za nas je više nego očekivan, ali nas iznenađuje izuzetna grupisanost grobnih celina, njihov veliki broj na maloj površini, raznolokost i kvalitet grobnih konstrukcija, broj izvršenih sahrana i znacaj grobnih priloga“, izjavio je vođa tima Toni Čerškov.
Prema njegovim rečima, pronađene grobnice svrstavaju se u red najznačajnijih spomenika ranohrišcanskog perioda i po značaju se mogu porediti sa nalazima na nekropolama velikih gradskih centara Pečuja, Solina kod Splita, Sofije i Soluna.
Način na koji su grobnice zidane i mnoštvo predmeta od stakla, keramike, čak i delovi platna koje je verovatno imalo svrhu pokrova ukazuju da se radi o grobnicama u koje su sahranjivani bogati građani koji su na ovim prostorima živeli izmedju IV i VI veka nove ere.
Svaka od zidanih grobnica ima na zapadnoj strani nišu u kojoj je smešten takozvani žižak, preteča kandila i lakrimarijum, posuda za sakupljanje suza.
U otkrivenim grobnicama nema predmeta od zlata ili nekih drugih plemenitih metala jer su sve sem jedne opljačkane, predpostavlja se još u antičko doba.
Kao poseban raritet Čerškov navodi otkriće pojasa izrađenog od kože sa bogatim bronzanim aplikacijama koji je pronađen uz lobanju u jednoj od grobnica. Za sada ovaj nalaz nije dostupan javnosti, smešten je u frižideru, a nakon obavljene reparacije i konzervacije verovatno će se naći u nekoj od muzejskih postavki.
Naravno, ono što je najviše interesovalo novinarske ekipe je dalja sudbina ovog nalazišta. Još, međutim, za sada nema preciznih informacija o tome.
Dr Gordana Jeremić iz Arheološkog instituta koja je član ovog velikog tima u Nišu kaže da ce tročlana komisija sastavljen od najeminentnijih srpskih arheologa u roku od 10-15 dana dati svoje mišljenje o tome kako valorizovati nalazište i predložiti šta dalje sa njim.
Ono što je za sada izvesno je da će istraživanje trajati do kraja ovog meseca, pa je vrlo izvesno da će biti i novootkrivenih grobnica i pokretnih nalaza.
Čerškov kaže da ima vrlo ozbiljnih indicija da se ranohrišćanske grobnice u ovom delu Niša protežu na površini od čitava dva kvadratna kilometra,a da su mnoge uništene izgradnjom brojnih objekata društvenog značaja ali i privatnim kučama, lokalima i poslovnim prostorom.
Privredno društvo Beneton Srbija na čijem se prostoru nalazi lokalitet, „odrešilo je kesu“, radove na arheološkim istraživanjima do sada finansiralo sa svojih tri miliona dinara.
(Tanjug)
