Pronalazak novog fosila ogromnog mamuta na arheološkom nalazištu Viminacijum izazvao je ogromu pažnju stručnjaka celog sveta i javnosti. Skelet preistorijskog pretka slona otkriven je na lokalitetu Nosak, na sredini strme litice koju je napravio bager koji širi površinski kop uglja „Drmno“ u Kostolcu.
Odmah po otkriću, predstavnici Termoelektrane „Kostolac“ zaustavili su i premestili mehanizaciju, da bi arheolozi mogli da istražuju.
– Održan je hitan sastanak sa zaposlenima iz EPS koji su pokazali izuzetno razumevanje i zaustavili rad mašina na delu kopa gde je pronađen novi mamut – kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. – Imaćemo mnogo posla, jer je lokalitet Nosak pravo čudo. Do sada smo na njemu nalazili tragove naselja Kelta i Rimljana, čak i naseobine iz srednjeg veka, a vrhunac je otkriće novog mamuta i, možda, celog groblja ovih preistorijskih divova.
Na sastanku elektroenergetičara i arheologa odlučeno je da počnu finalne pripreme za naučno-inženjerski poduhvat veka, seobu mamutice Vike zajedno s tlom na kome počiva. Trenutno se najstariji skelet mamuta pronađen u Evropi nalazi usred kopa, na ivici ponora koji su prokopali bageri da bi došli do dragocenih naslaga uglja.
– Počela je izrada elaborata i rampi kojima će ogromnim rudarskim dizalicama Vika, zajedno s „krevetom“ teškim nekoliko desetina tona, biti transportovana do tridesetak metara višeg platoa – kaže profesor Korać.
– Zatim će biti prenesena do nove kuće, kod naučnoistraživačkog centra „Domus scijentarijum Viminacijum“.
Stručnjaci Arheološkog instituta SANU trenutno kao alpinisti rade na jedva metar širokom i oko šest metara dugom useku u litici iz koje vire gigantska kljova i kost duga 1,4 metra.
– Do ponedeljka moramo da nivelišemo teren i napravimo dovoljno širok prostor za rad, a zatim ćemo da kopamo u dubinu litice da otkrijemo ceo skelet – kaže mr Nemanja Mrđić, koji s radnicima doslovno balansira kopajući na ivici ponora. – Do sada otkrivena dužina skeleta prelazi 10 metara, što ukazuje na to da je ovaj mamut bio gotovo dvostruko veći od Vike.
Kraj radnika, kao ogroman insekt leti optokopter, bespilotna letelica s kamerom, koja snima iz svih uglova nepristupačni teren, da bi otkrila nove tragove fosila.
Arheolozi podsećaju da je čak i u vreme ledenih doba prostor Srbije ostao topla oaza u kojoj se očuvao život, a da je posle otopljavanja na mestu Viminacijuma bila ogromna rečna delta nalik današnjoj dunavskoj, gde se preistorijska reka ulivala u Panonsko more. Upravo zbog toga moguće je da će upravo na ovom prostoru biti pronađeno prvo svetsko groblje mamuta, smatraju stručnjaci.
– Utvrdili smo da je Vika stradala tako što je potonula u glib močvare koji ju je balsamovao – kaže geolog Vlada Miletić iz Centra za nove tehnologije, koji georadarom snima unutrašnjost tla Viminacijuma. – Moguće je da je na sličan način stradao i ovaj ogromni mamut, ali to tek treba utvrditi, jer je pronađen na nekadašnjem bregu deset metara višem od kote gde je 2009. otkrivena Vika, koja je udaljena oko kilometar.
[su_note]
MAMUTICA IZ VIMINACIJUMA (VIKA)
Vika najstariji pronađeni mamut u Evropi, otkriven početkom juna nadomak arheološkog lokaliteta Viminacijum , jedan je od tropskih južnih mamuta koji su pre više miliona godina iz Severne Afrike prešli u Evropu. Ovo otkriće zasigurno slovi za pronalazak veka Srbije.
Ovaj eksponat je svedok zbivanja od pre pet miliona godina i njegovo otkriće je značajno za celokupnu evropsku i svetsku nauku, jer su na drugim lokalitetima do sada pronađeni samo delovi skeleta ove vrste mamuta. Do sada ima dvadesetak mamuta koji su sačuvani a od toga osamnaest je nađeno u okolini Firence i jedan u okolini Pariza, ali svi su iskopani pre 100 godina.
Za razliku od ovih koji se nalaze u raznim muzejima, naša Vika ostaje na mestu gde je nađena i na prostoru od pre pet miliona godina, a to nikakva simulacija koja se danas tehnološki postiže u pojedinim muzejima, ne može da nadoknadi, ističe director arheološkog parka ‘’Viminacijum’’ prof. dr Miomir Korać.[/su_note]
Izvor: Večernje novosti
