Ivankovac je brdo kod Ćuprije, na desnoj obali Velike Morave, na kojem su se 18. avgusta 1805. ustanici u Prvom srpskom ustanku sukobili sa turskom vojskom.
Pozadinu bitke na Ivankovcu vidimo u tome što su ustanici do jula 1805. proterali Turke iz Beogradskog pašaluka. Da bi ugušila ustanak Turska vlada je krajem jula uputila iz Niša u Beogradski pašaluk Hafis-pašu sa oko 15000 vojnika. Vojnici su se prikupili na Vezirovom brdu kod Ćuprije. Namera im je bila da produže ka Beogradu.
Srbi su na brdu Ivankovac kod Ćuprije, u jednoj od najvećih bitaka Prvog srpskog ustanka, prvi put potukli regularnu vojsku turske države. Napredovanje ustanika koji su zauzeli više gradova, ukljucujuci Užice i Karanovac (danas Kraljevo), uznemirilo je sultana, koji je naredio Hafiz paši,
imenovanom za beogradskog vezira, da sa 15.000 vojnika krene od Niša ka Beogradu. Na Ivankovcu se pod komandom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca utvrdilo oko 2.000 Srba, koji su izdržali više turskih juriša, a bitku je rešio vođa ustanka Karađorde, koji je noću izmedu 18. i 19. avgusta sa više od 4.000 ustanika pritekao u pomoć iz pravca Jagodine, pa su se Turci povukli u Paraćin. Posle dva bezuspešna napada na visove oko Paraćina 20. avgusta i novih gubitaka, Hafiz paša je – pokoleban ozbiljnim gubicima na Ivankovcu – odlučio je da se povuce prema Nišu.
Ustanici su se prikupili u dve grupe. Karađorde je sa prvom od 4000-5000 ustanika bio je na brdu Gilj kod Jagodine, na levoj obali Velike Morave. Sa tog položaja je mogao da brani glavni pravac turskog nastupanja Ćuprija— Jagodina—Batocina—Grocka—Beograd. Drugu grupu od oko 2000 ustanika vodio je Milenko Stojković sa Petrom Dobrnjcem. Oni su bili locirani na Ivankovcu
kod Ćuprije, da bi branili pravac turskog nastupanja desnom obalom Velike Morave pravcem Ćuprija—Ivankovac—Požarevac—Grocka—Beograd.
Smatrajući prvi pravac opasnijim, jer je vodio kroz Šumadiju, Hafis -paša je odlučio da napada preko Ivankovca. Na Ivankovcu ustanici su se na brzinu utvrdili, podizanjem dva šanca sa palisadama.
Hafis-paša je 18. avgusta ujutro napao ustanike i u toku borbe, koja je uz obostrano velike gubitke trajala ceo dan, ustanici su napustili šančeve i povukli se u glavno utvrđenje. Uveče je pristigao u pomoc Karađorde, zbog cega se Hafizpaša u toku noći povukao prema Paraćinu, a zatim Nišu.
Ostavio je ustanicima bogat ratni plen. Sutradan su ga ustanici gonili preko Paraćina do granice
pašaluka, a zatim se vratili na Ivankovac.
Boj na Ivankovcu je bio prvi sukob ustanika sa turskom carskom vojskom. Do tada su se borili samo sa vojskom uzurpatora vlasti, dahija. Ova pobeda je imala veliki moralni odjek u celom pašaluku i ojačala samopouzdanje ustanika i doprinela uspesima u borbama za oslobođenje od turske vlasti. U drugoj polovini 20. veka na mestu bitke izgrađeno je spomen obeležje.
