ponedeljak, 20. novembar 2017. - 22:19

Drevni ratnici prošlosti: Zlatne poglavice iz Paname

Iskopavanje groblja starog više od hiljadu godina otkrilo je grobnice moćnih ratnika optočenih zlatom. Kao jedno od najvrednijih otkrića u sve tri Amerike u poslednjih nekoliko decenija, ovaj lokalitet baca novo svetlo na malo poznatu kulturu.

Usred Paname, na livadi okopneloj od sunca, zlato kulja iz zemlje toliko brzo da je arheolog Hulija Majo umalo vrisnula: „Stani, stani!” Godinama je radila iščekujući ovaj trenutak, ali sada je zatečena.

U čvrstoj nameri da otkriju nove dokaze o drevnoj zajednici koju je proučavala još otkako je diplomirala na fakultetu, ona i njen tim otpočeli su geofizička ispitivanja još 2005. godine na lokalitetu El Kanjo, nazvanom po istoimenom vodopadu na jednoj od mnogih reka u ovom području. Otkrili su kružni niz davno zaboravljenih grobova.

Do 2010. godine ona i njen tim su iskopali jamu duboku 5 metara i otkrili ostatke ratnog poglavice optočene zlatom – dva reljefno ukrašena grudna oklopa, četiri zlatne grivne, narukvicu od zvončića, pojas od šupljih, okruglih zlatnih perli velikih poput maslinki, više od 2.000 sićušnih kuglica tako poređanih kao da su nekada bile prišivene za pojas, kao i stotine valjkastih perlica nanizanih cikcak ispod kolena ratnika. Samo to bi bilo životno otkriće, ali to je bio samo početak. Majo je naišla na riznicu zlata.

Tim se 2010. godine vratio na lokalitet tokom sušne sezone koja traje od januara do aprila i iskopao još jedno podjednako vredno otkriće. Sa svoja dva zlatna grudna oklopa spreda i dva pozadi, četiri grivne i svetlucavim smaragdom, pokojnik je sigurno bio još jedan veliki vođa.

Do njega je ležala beba, takođe ukrašena zlatom, najverovatnije njegov sin. Ispod ta dva skeleta nalazio se još čitav splet kostura, možda žrtvovanih robova ili ratnih zarobljenika. Analiza pomoću radioaktivnog ugljenika pokazala je da skeleti datiraju iz 900. godine  – doba kada je civilizacija Maja, koja se nalazila na oko 1.290 km ka severozapadu, već počela da se raspada.

Majo je jedva stigla da popiše nove nalaze kad je njena ekipa otkrila još zlata. Svetlucajući sa zidova jame, artefakti su označavali rubove četiri nove grobnice. Dok je posmatrala ovaj prizor, bila je zapanjena. „Ostala sam bez reči – fascinirana, ali i zabrinuta”, priseća se ona. Kiše su već bile počele, pa je žurila da izvadi svo blago pre nego što obližnja reka poplavi lokalitet. Zavetovala je svoj tim na ćutanje i molila se da nebo bude vedro.

Ovo nije bilo prvi put da se u Panami pronađe arheološki zlatni rudnik. Manje od tri kilometra od lokaliteta na kome radi Majo, u Sitio Konteu – lokalitetu nazvanom po vlasnicima zemlje – iskopana je jedna od najspektakularnijih zbirki artefakata na čitavoj zapadnoj hemisferi. Ta riznica je otkrivena početkom XX veka kada je rečna bujica nadošla od kiše odronila pašnjak. Zlatni grudni oklopi, medaljoni i slične dragocenosti doslovno su se iskotrljale iz grobnica i valjale duž obale reke.

Privučeni vestima o drevnom groblju, timovi istraživača sa Harvarda, a kasnije sa Pensilvanijskog univerziteta putovali su po šest dana parobrodom od Njujorka do Panama Sitija, a zatim na konjima, volovskim zapregama ili u izdubljenim kanuima odlazili do Sitio Kontea.

U četiri sezonska terenska istraživanja, kopajući na temperaturama koje su često premašivale 37 stepeni Celzijusa, istraživači su otvorili više od 90 grobnica od kojih je u mnogima bilo po više tela ukrašenih zlatom i rukotvorina izuzetno umešnih zanatlija; znalački oslikana keramika, izrezbarene kitove kosti posute zlatnim prahom, ogrlice od ajkulinih zuba, ukrasi od brušenog serpentina i ahata.

U svom izveštaju iz 1937. godine harvardski arheolog Semjuel Lotrop identifikuje narod iz Sitio Kontea kao jednu od domorodačkih grupa na koju su naišli Španci kada su osvajali Panamu početkom XVI veka. Dok su marširali preko zemljouza, konkvistadori su vodili detaljne beleške o svojim osvajanjima.

U oblasti Sitio Konte zatekli su male, ratoborne domorodačke zajednice koje su se borile za kontrolu nad savanama, šumama, rekama i morskom priobalju. Njihove ratne poglavice odevale su se u zlato da bi istakle svoj položaj, a ratovale su i međusobno i protiv Španaca. Pobeđujući jednog poglavicu za drugim, konkvistadori su nakupili pravo bogatstvo za kraljevske riznice u Sevilji. Samo iz jedne grobnice opljačkali su 160 kilograma zlata,pri čemu su otkinuli i sav nakit sa trojice poglavica koji su poginuli u ratu, a čija su tela mumificirana dimljenjem.

Kultura iz Sitio Kontea je mnogo starija nego što se Lotropu isprva činilo. Današnji stručnjaci smatraju da grobovi ratničkih poglavica potiču iz perioda od VIII do X veka. Artefakti naizgled odgovaraju opisu iz beležaka konkvistadora zato što su neki aspekti te kulture ostali nepromenjeni sve do XVI veka.

Arheolozi koji su radili na lokalitetu Sitio Konte do aprila 1940. godine pronalašli su čitavo obilje zadivljujućih artefakata za svoje muzeje i onda su otišli. Nekolicina drugih istraživača nastavila je da prekopava zelene pašnjake Paname, ali nisu pronašli ništa vredno pomena. U ovoj oblasti Srednje Amerike nema atrakcija zbog kakvih su generacije naučnika hrlile na teritoriju Maja severno odavde – nema trajne arhitekture, nema istorijata vladajućih dinastija, nema dokaza o intelektualnim dostignućima kao što je kalendar. Usled vrućine i vlage istrulili su drevni domovi od bambusa i trske kao i većina ličnih predmeta, a održale su se uglavnom krhotine grnčarije i kamene alatke.

Pešice od reke koja protiče pored groblja u Sitio Konteu brzo se stiže do niza visokih monolita koji preprečuju polje u El Kanju. Te stene su 1925. godine privukle i američkog avanturistu Hajata Verila. On je u blizini iskopao nekoliko rupa i otkrio tri kostura običnih domorodaca. Dodatnim iskopavanjima tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka otkriveno je još nekoliko skromnih grobova, ali ne i blago.

Uprkos tim obeshrabrujućim rezultatima Hulija Majo je imala dobar predosećaj u vezi sa ovim lokalitetom. Kao istraživač pri Institutu za tropska istraživanja „Smitsonijan” u Panama Sitiju, proučavala je Lotropov izveštaj o Sitio Konteu. Znala je da je on pronašao monolite i grobove i smatrala je da možda postoji veza između njih. Ako je u pravu, grobovi još nekih ratnih poglavica iz iste kulture čekaju negde ispod El Kanja. Samo je trebalo otkriti gde. U početnom ispitivanju otkrila je blago izdignuti krug zemljišta prečnika oko 80 metara. U nadi da su to ivice groblja, počela je da kopa u samom centru kruga  – i osvojila je premiju. Artefakti koji sada izlaze na svetlo dana potvrđuju da su španski opisi ove oblasti uglavnom pouzdani i da Sitio Konte nije nikakav upečatljiv izuzetak u arheološkoj pustinji.

Stručnjaci sa Instituta „Smitsonijan” analiziraju razne materijale koje je Majo sa svojim timom iskopala i već su došli do značajnog otkrića. Prirodne nečistoće u zlatu ukazuju na to da je ovaj metal bio iskopan i obrađen na istom tom području. Time se potpuno odbacuju pretpostavke da je panamsko blago uvezeno sa teritorija dalje na jugu, gde su postojale navodno starije i naprednije kulture.

Ovdašnji domoroci možda jesu živeli u skromnim kolibama, ali su bili dovoljno bogati da izdržavaju vrhunske zanatlije i dovoljno produhovljeni da cene umetnički rad.

Majo veruje da ovo groblje sadrži još dvadesetak grobnica poglavica sličnih onim dvema koje je iskopala. Kad saopšti svoju procenu o tome koliko vremena bi bilo potrebno da se otkriju svi grobovi, brojka je toliko ekstremna da zvuči kao vic – dok i sami ne izračunate. Njena desetočlana ekipa radi sporo, pažljivo grebući po tvrdom aluvijalnom zemljištu da bi prikupila i najmanje dokaze. Za četiri godine otkopali su oko 2 odsto celog groblja. Kada bi radili istim tempom svake godine, poslednji artefakt bio bi iščupan iz zemlje za 196 godina.

Tokom terenske sezone, dok Majo i njen tim ručaju u hladu verande malog muzeja u El Kanju, pogled im puca na stotine hektara pod šećernom trskom. Majo smatra da tu leži zlatni rudnik za arheologe. U stvari, samo koji kilometar uzvodno otkrila je naznake još jednog groblja. Ako je i ono bogato kao El Kanjo i Sitio Konte, onda ovo može da bude panamska Dolina kraljeva. Međutim, u Egiptu je većina grobnica opljačkana. A ovde bi grobnice trebalo da budu pune iznenađenja.

(National geographic)

Slični članci