četvrtak, 18. oktobar 2018. - 05:56

PET ZANIMLJIVIH ČINJENICA O KOLOSEUMU

Flavijev amfiteatar, odnosno Koloseum, verovatno je najpoznatiji simbol grada Rima. Godine 2007. proglašen je za jedno od sedam novih svetskih čuda, a u nastavku pročitajte pet zanimljivih činjenica o ovom mestu koje godišnje poseti oko četiri miliona turista.

1. Koloseum, jedan od najlepših primera rimske arhitekture, bio je i ostao najveći amfiteatar ikada izgrađen. Njegova gradnja započeta je 72. godine, za vreme cara Vespazijana, a dovršena desetak godina kasnije za vreme vladavine njegovog sina Tita. Mogao je da primi 50.000 gledalaca (prema podacima iz 354. godine oko 87.000), koji su gledali borbe gladijatora protiv životinja i ostale predstave. Borbe između žena bile su predstavljane kao poseban događaj, jer su se događale jako retko.

2. Amfiteatar je izgrađen u eliptičnom obliku, sa sedištima koja se koso spuštaju prema areni i koja su odražavala strogo određenu hijerarhiju rimskog društva. Tako su, primera radi, senatori sedeli na donjem nivou, kako bi što bolje videli šta se dešava, dok su žene, robovi i oni najsiromašniji mogli da posmatraju akciju samo sa zadnjih sedišta.

3. Smatra se da je više od milion životinja umrlo u borbama u areni – slonovi, lavovi, krokodili, žirafe, nilski konji i mnoge druge koje su dovođene sa svih strana sveta.

4. Kao što je to i danas slučaj na stadionima, gledaoci su i u ono vreme imali uobičajene uzvike od kojih je svaki označavao neki od ključnih momenata u areni (Uri, vinciri, verberari, ferroque necari – Biti spaljen, vezan, udaran i umreti od čelikaAve Caesar, morituri te salutant – Ave Cezare, pozdravljaju te oni koji će umretiHabet, hoc habet – Gotov je, gotov je i tako dalje).

5. Poslednje borbe u Koloseumu održane su u 5. i 6. veku nove ere, a nakon pada Rimskog carstva, bio je zapušten i usled različitih razloga (zemljotresi, poplave, požari, snegovi…) pretrpeo je veliku štetu. To je kulminiralo u 15. veku, kada je kamen korišćen za njegovu gradnju služio kao građevinski materijal prilikom izgradnje drugih rimskih spomenika, sve dok ga papa Benedikt XIV 1780. godine nije proglasio svetim mestom.

( Kafenisanje)

Slični članci