Velika pobeda Srbije u UNESCO: Spas za svetinje

Odlukom Generalne konferencije UNESCO u Parizu, Kosovo nije postalo član te organizacije, što je veoma važna odluka jer se o srpskim svetinjama – ključnom delu srpskog nacionalnog bića neće brinuti oni koji su ga rušili i palili.

I danas nisu retki napadi na srpske spomenike, groblja i manastire na Kosovu. Malo-malo pa iz eparhije raško-prizrenske stignu fotografije skrnavljenja spomenika.

Diplomatski napori Srbije, koja se prethodnih meseci trudila da objasni kolika šteta će biti naneta ako zafali samo jedan kamen iz zida Gračanice, su uspeli.

Današnjom odlukom u Parizu u okviru Generalne konferencije Uneska nije prihvaćen zahtev Kosova za prijem u tu organizaciju. Od ukupno 142 zemlje koje su glasale, 92 je bilo za, a 50 protiv, te nije ispunjena potrebna dvotrećinska većina glasova za prijem u tu organizaciju.

Ta odluka je sa radošću dočekana u Srbiji, dok na Kosovu kažu da će ponovo tražiti prijem u UNESCO, a posebno su besni i što su pojedine zemlje glasale protiv njegovog ulaska u svetsku organizaciju.

Poznatiji manastiri i crkve na teritoriji Kosova i Metohije
Poznatiji manastiri i crkve na teritoriji Kosova i Metohije

Posle ovakvog sleda stvari, na sreću povoljnog po nas, podsećamo vas da ukupno 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina čine kulturno nasleđe srpskog naroda u pokrajini.

Samo u poslednjih deset godina, uništeno, oštećeno i oskrnavljeno je oko 150 crkava, manastira i drugih objekata od kojih čak 61 imaju status spomenika kulture, a od toga 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju, podaci su Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Uporedo, uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta, koji se uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta.

Takođe, uništeno je i oštećeno 5.261 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik, čak su iz grobova iskopavane i razbacivane kosti. Skrnavljenja i razaranja ne prestaju ni danas. Groblja su pretvorena u deponije, nepristupačna su, zarasla u korov i šipražje.

“Međutim, ni ova zlodela izgleda nisu dovoljna pa se vrše i nečuveni pokušaji zamene i preimenovanja srpskog kulturnog identiteta na Kosovu i Metohiji. Za sva ova zlodela dosada nije pronađen nijedan počinilac? Postoji opasnost da sa tla Evrope, početkom 21 veka, nestane jedinstvena multikulturna i multietnička regija”, ocenjuje državna kancelarija za Kosovo.

Spisak uništenih svetinja na Kosovu možete pogledati OVDE.

Malo je onih koji ne znaju, ali evo podsećanja na najbitnije što Srbija ima na Kosovu…Među 1.300 manastira i spomenika po svojoj vrednosti izvajaju se četiri srpska bisera koja su već pod zaštitom Uneskoa…Ali ne smemo zaboraviti ni dragulje kao što su manastir Zočište, crkva Svetog Nikole, crkva Svete Nedelje i manastir Svetog Jovana Preteče u Velikoj Hoči, manastir Svetog Joanikija Devićkog u Deviču, Crna Reka…i da ne nabrajamo dalje.

OVAKO SE GLASALO U UNESKU Pogledajte ko je bio za, a ko protiv primanja Kosova

Protiv prijema Kosova u Unesko glasale su: Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Ruska Federacija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, Narodna Demokratska Republika (Severna) Koreja, Srbija, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela, Zimbabve.

Za prijem Kosova u Unesko glasale su: Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, UAE, Estonija, Makedonija, Fiđi, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Salomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, LIberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papua Nova Gvineja, Holandija, Portugal, Katar, Dominikanska Republika, Češka, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kits i Nevis, San Marino, Samoa, Senegal, Sijera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu, Jemen.

Uzdržane države bile su: Alžir, Bangladeš, Barbuda, Butan, BiH, Burundi, Kamerun, Komori, Egipat, Grčka, Gvineja-Bisao, Jamajka, Japan, Kenija, Mali, Nepal, Nigerija, Peru, Poljska, Centralno Afrička Republika, Republika (Južna) Koreja, Rumunija, Sent Vinsent i Grenadin, Sejšeli, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis, Vijetnam, Zambija.

Države koje nisu prisustvovale glasanju: Azerbejdžan, Zelenortska Republika, Kambodža, Maršalska Ostrva, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Mauritanija, Mongolija, Uzbekistan, Svazilend, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina.

(Mondo/Arheo-amateri Srbije)

Slični članci