Neobični rituali: Žrtvovanje farmakosa u staroj Grčkoj

Lepota je starim Grcima bila veoma važna – čak i previše. U najtežim vremenima, oni koji se nisu uklapali u shvatanje lepote postajali su farmakosi.

Na pomen stare Grčke, prva asocijacija koja se javlja obično su čuveni filozofi, a zatim umetnost, epovi o junacima i slavna istorija. Međutim, kao i mnoge druge drevne civilizacije, i ovo društvo je imali mračnu stranu poprskanu krvlju.

Jedna od tih mračnih epizoda svakako je priča o farmakosu, neobičnom ritualu koji se sprovodio jednom godišnje od XVIII do V veka pre naše ere, najčepće u periodima kada je narod pokušavao da se izbori s bolestima i nestašicom hrane.

Farmakos je podrazumevao građani izaberu “najružnijeg” – farmakosa , što je uglavnom porazumevalo da ta osoba bude siromašna, rob, osuđeni kriminalac ili oskaćeni građanin. Farmakos bi najpre dobijao hranu od svojih sugrađana, i to najcenjeniju u to doba: sir, smokve, kolač od ječma. Međutim, nakon izvesnog vremena, on bi prošao gradom ponuđen svakome ko želi da učestvuje kao žrtva. U zavisnosti od regije u kojoj su živeli, farmakosi bi ponegde bili prebijani, kamenovani, paljeni (a potom se njihov pepeo prosipao u okean) ili bacani s litica.

U Atini je ovaj običaj sprovođen najčešće prvog dana Targelija, svetkovine koja je održavana u doba godine koje se poklapa s majem, a u njoj su žrtvovana po dva farmakosa.

Ovaj ritual smatran je načinom da se društvo pročisti i zaleči, a iz njegovog imena je, zanimljivo, izvedena reč pharmakeia, koja znači – lek. Tako su farmakosi bili i otpadnici od društva, nosioci svih njihovih grehova i krivci za zlo koje je pogodilo ovo drevno društvo, ali i jedini koji su, kako su verovali, mogli da ga spasu nevolje.

Neki stručnjaci ovaj fenomen povezuju sa ostrakizmom, koji je podrazumevao da ugledni Atinjani glasaju da se neki političar progna na određeno vreme iz grada. Ipak, konačnost farmakosa je ono što ove običaje čini različitima.

(nationalgeographic)

Slični članci