U utrobi zaleđenih mamuta u Sibiru pronađeno je nesvareno tropsko bilje!

Sibir je veoma hladan region na planeti Zemlji, a istraživači koji su obilazili ovaj predio u periodu jula i avgusta, kad se sneg i led delimično tope, bili su zapanjeni onim što su mogli da vide: šetajući po tlu koje se topi oni su se bukvalno saplitali o mamute koji su zaleđeni „virili“ iz leda


Na mnogim mestima zaleđeno tlo Sibira je nabijeno životinjskim kostima i nanosima pratećeg materijala. Kosti mamuta, mastodona, bizona, konja, vukova, medveda i lavova, kazuje nam priču o životinjskoj populaciji. U ovoj masi, čvrsto zaleđenoj, leže prepleteni delovi životinja i drveća, pomešani sa slojevima leda, treseta i mahovina.

Zaleđeni mamuti su najfascinantniji. Kao da su stajali u zamrzivaču. Kada se pojave na površni zaleđenog tla vukovi dolaze i otkidaju njihovo meso. Takođe, lokalni stanovnici koriste meso ovih mamuta kao mamac za pecanje ribe, ali i kao jelo na svojim trpezama.

Sa aspekta nauke i logike, postavlja se pitanje: Otkud mamuti u Sibiru? i – otkud zaleđeni? Znamo da su mamuti bili slični slonovima koji su imali dlaku nalik onoj koju imaju današnji lavovi i tigrovi. Iako zvanična teorija tvrdi da su mamuti mogli da žive u hladnoj klimi, istraživanja pokazuju drugačiju sliku – mamuti su bili prilagođeni za život u tropskoj klimi, baš kao i današnji slonovi, lavovi i tigrovi.

Da su mamuti zaista živeli u tropskoj klimi svedoči još jedan neverovatan podatak – u utrobi zaleđenih mamuta pronađeno je zaleđeno nesvareno tropsko bilje – i to nekoliko desetina vrsta.

Najfascinantniji primer je Beresovka mamut u čijem je stomaku pronađeno tropsko bilje kod kojeg je još bio sačuvan zeleni pigment hlorofil.

Pošto znamo koliko se brzo ovaj pigment razgrađuje, i koliko je jaka želudačna kiselina mamuta, prosto je neverovatno razumeti kako je uopšte došlo do ovakve vrste „dubokog zamrzavanja“ mamuta.

U slučaju gore pomenutog Beresovka mamuta, koji danas stoji izložen u muzeju u Sankt Petersburgu, postoji fenomen da mu je čak i polni organ bio zaleđen u stanju erekcije, što ukazuje na uslove pod kojima je bio zaleđen.

Procene govore da u ledu Sibira i Aljaske danas postoji preko 5.000.000 duboko zaleđenih mamuta.

U prvom trenutku, istraživači su bili zatečeni ovim otkrićima. Bili su pozvani stručnjaci za smrznutu hranu koji su trebali da odgonetnu šta se ovde desilo. Kada su pogledali nalaze i snimili teren, njihov zaključak je bio: „Ovde su nekada pasli mamuti u uslovima tropske klime na velikom regionu. Odjednom je došla velika voda, prekrila ceo ovaj region, temperatura se naglo spustila na oko -101 stepen Celzijusa, i ove životinje su bile duboko zaleđene, u stanju u kojem su bile zatečene.“

Naučnik Henri Hojl Hovort, po ubeđenju evolucionista, morao je svoju knjigu o zaleđenim mamutima da nazove „Mamuti i Potop“ jer su podaci sa terena toliko ubjedljivi i toliko nalik onome što je opisano u Bibliji, da je zaključak bio neizbežan.

Znamo da fosili danas ne nastaju, a pogotovo ne zaleđeni organizmi u prirodnim uslovima. Da bi fosil nastao potrebna je katastrofa – da organizam nakon uginuća bude brzo zatrpan i tako sačuvan od raspadanja ili napada strvinara.

Širom sveta pronalazimo groblja organizama, koja zovemo fosili, koji su zatrpani sedimentom koji je taložila voda. Sibir je posebno mesto gde pronalazimo „zaleđeni okean“ prepun duboko zamrznutih organizama.

U pitanju je bila vodena katastrofa globalnih razmera. Postavlja se pitanje: Da li neki sličan „potop“ može ponovo da se desi?

Slični članci