6 činjenica koje (ni)ste znali o Kleopatri

Ona je jedna od najpoznatijih žena u istoriji, čuvena po svojoj nenadmašnoj lepoti i intelektu, kao i ljubavnoj aferi sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem. Međutim, postoje neke zanimljivosti o njoj koje nisu opštepoznate.

Ipak, najveći deo onoga što znamo o njoj je samo eho rimske propagande, smatraju stručnjaci.

Kao žena, vladarka veoma bogate zemlje, Kleopatrina nezavisnost je bila nezamisliva za Rim. Uz to, ona je zavela dvojicu vodećih generala – Cezara i Marka Antonija – da bi se posle pridružila Antoniju u ratu.

Van Evrope, u Africi i islamskoj tradiciji, Kleopatra je upamćena veoma drugačije. Arapski pisci je pominju kao naučnicu i 400 godina nakon njene smrti kultni status Kleopatre se slavi u Filiju, religijskom centru koji je takođe privlačio hodočasnike sa daljeg juga, izvan Egipta.

1) Kleopatra je od Julija Cezara napravila saveznika, koji joj je pomogao da se domogne trona

Ona ga je potom pozvala da joj se pridruži na putovanju uz Nil, a kada je nakon toga dobila sina nazvala je dete Cezarion – „mali Cezar“.

U Rimu je izbio skandal. Bilo je to, pre svega, zbog toga što su Egipat i njegova kultura koja obožava zadovoljstva smatrani dekadentnim. Međutim i zbog toga što Cezar nije imao drugih sinova – iako je bio oženjen Kalpurnijom i sa još dve žene pre nje – a uz to je tek postao najmoćniji čovek Rima. Rimljani koji su se smatrali elitom želeli su da dele moć, ali je Cezar delovao kao da želi da bude vrhovni čovek, poput monarha.

Bila je to duplo mučna zamisao: Cezarion, Egipćanin, mogao je da odraste i polaže pravo na vladavinu Rimom kao Cezarov naslednik.

2) Fantazije o Kleopatrinoj lepoti su samo to, fantazije

Plutarh, grčki biograf Marka Antonija, tvrdio je da Kleopatrin izgled nije bio ono što ju je izdvajalo, već njena komunikacija i inteligencija.

Kleopatra je kontrolisala način na koji se pojavljivala, koristeći različite načine prema političkim potrebama. Na primer, prilikom ceremonijalnih događaja pojavljivala bi se obučena kao boginja Izida: bilo je uobičajeno da se egipćanski vladari poistovećuju sa ustanovljenim božanstvima. Na njenim kovanicama iskovanim u Egiptu, birala je da bude prikazana sa izraženom vilicom njenog oca, kako bi naglasila svoje nasledno pravo na vlast.

Statue i skulpture takođe nam ne daju mnogo zaključaka o njenom izgledu: postoje dve ili tri glave u klasičnom stilu i brojne cele statue u egipatskom stilu, ali je njen izgled poprilično različit.

3) Kleopatra je živela u Rimu kao ljubavnica Julija Cezara u vreme kada je na njega izvršen atentat

Cezarovo ubistvo 44. godine pre naše ere značilo je da je i sama Kleopatra u opasnosti, zbog čega je smesta otišla. Sa svojim malim sinom, Cezarionom, živela je u svojoj palati na drugoj strani reke Tibar u odnosu na Cezarovo imanje (mada je verovatno da nije tamo odsela trajno, već se vraćala redovno iz Egipta tamo).

Ne iznenađuje to što Kleopatra nije bila voljena u gradu koji se rešio svog kralja, jer je insistirala na tome da joj se obraćaju sa „kraljice“. Kao da to nije bilo dovoljno, Cezar je postavio statuu Kleopatre optočenu zlatom u hramu Venere, koja je veoma poštovana u njegovoj porodici.

4) Kleopatra je bila majka i vladarka Egipta

Njenog najstarijeg sina, Cezariona, predstavila je na zidu hrama u Denderi uz nju, kako dele vlast. Nakon njene smrti, rimski car Avgust namamio je Cezariona obećavajući mu vlast, samo da bi ga na kraju ubio. Imao je 16 ili 17 godina, mada neki izvori navode da je imao 14.

Marko Antonije bio je otac Kleopatrine druge dece, Ptolomeja Filadelfija i blizanaca Kleopatre Selene i Aleksandra Heliosa. Blizanci su imali 10, a Ptolomej šest godina kada im je majka umrla. Oni su odvedeni u Rim i s njima je dobro postupala udovica Marka Antonija Oktavija, tako da su bili veoma dobro obrazovani.

Odrasla Kelopatra Selena udala se za kralja Džubu i poslata je da s njim vlada Mauritanijom. Ona je rodila (još jednog) Ptolomeja – jedinog unuka Kleopatre. Njenu smrt naredio je njen rođak Kaligula, kako nijedan Kleopatrin potomak ne bi mogao da nasledi Egipat.

5) Kada osmi mesec nazivamo „avgustom“, slavimo poraz i smrt Kleopatre

Avgust je započeo svoju vladavinu porazom Kleopatre. Kada je imao šansu da nazove jedan mesec u svoju čast, umesto septembra – meseca kada je rođen – izabrao je osmi mesec, u kojem je Kleopatra umrla, kako bi stvorio godišnji podsetnik na njen poraz.

Avgust bi voleo da je mogao da provede Kleopatru Rimom kao zarobljenicu, kao što su to drugi generali radili sa njihovim zatvorenicima, na zvaničnom trijumfu koji je slavio njegove pobede. Međutim, ona se ubila kako bi to sprečila.

Kleopatra se nije ubila zbog ljubavi. Poput Marka Antonija, koji se ubio jer nije više bilo časnog mesta za njega na svetu, Kleopatra je izabrala da umre pre nego da pretrpi nasilje u vidu paradiranja, sramote i bespomoćnosti kroz Rim. Avgust je morao da se zadovolji njenom statuom, koja je nošena ulicama Rim.

6) Kleopatrino ime je grčko, ali to ne znači da je ona bila Grkinja

Kleopatrina porodica potiče od makedonskog generala Ptolomeja, koji je dobio Egipat prilikom raspodele nakon smrti Aleksandra Velikog. Međutim, 250 godina prošlo je pre nego što je Kleopatra rođena – 12 generacija, sa svim svojim ljubavnim aferama i tajnim ljubavnim sastancima.

Danas znamo da barem jedno od desetoro dece nije poticalo od oca za kojeg se godinama tvrdilo da jeste biološki otac – makar su tako pokazala istraživanja. Egipatska populacija uključivala je ljude različitih etniciteta, a to je prirodno uključivalo i Afrikance, budući da je Egipat deo Afrike. Zato nije apsolutno nemoguće da je pre nego što je Kleopatra rođena, grčka krv mešana sa drugima. Budući da je identitet njene rođene bake nepoznat, ne može se olako pretpostaviti da je bila potpuno grčkog porekla.

(nationalgeographic)

Slični članci