Vuk Branković vekovima bio NEPRAVEDNO OPTUŽEN? IZA IZDAJE na Kosovu stoji NEKO DRUGI

I danas postoje nedoumice o ishodu Kosovske bitke, pa i o tome ko je zapravo bio Miloš Obilić i kako je uspeo da ubije Murata. Ipak, jedan čovek je vekovima neosporno važio za „srpskog Judu”, a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju – Vuk Branković.

Šta ako je ovaj srpski velikan nepravedno optužen, a iza izdaje na Kosovu stoji neko drugi?!

Na Vidovdan 1389. srpske snage predvođene knezom Lazarem sukobile su se sa turskom vojskom koju je vodio sultan Murat. Srpski junak Miloš Obilić je uspeo da ubije Murata, a za vreme bitke je stradao i knez Lazar. I tako je nastao mit o Kosovskom boju, najslavnjoj pobedi u istoriji Srba, naroda koji i te kako zna šta je rat.

Dugo je tradicija označavala Vuka Brankovića kao izdajnika u Kosovskom boju. Ipak, Rade Mihaljčić, naš čuveni istoričar i akademik kaže da „sa hrišćansko-turskih odnosa i poruka kosovskog predanja Lazarevo delo su pre i više izneverili njegovi naslednici nego Vuk Branković“ koji je nakon Kosovskog boja do svoje smrti više vremena Turcima pružao otpor nego što im je bio vazal – počinje priču Aleksandar Tešić, književnik i autor trilogije o Milošu Obiliću u kome se kao sporedni lik pojavljuje jedan potpuno drugačji Vuk Branković.

O izdaji Vuka Brankovića ne govore neposredni istorijski izvori, a o njoj prvi put piše Mavro Orbini puna dva i po veka posle Kosovskog boja!

– Rade Mihaljčić dalje kaže da „upravo razvoj kosovske legende svedoči da je izdaja neosnovano pripisana ovom oblasnom gospodaru. U predanju se dugo lutalo dok se ljaga izdaje nije usredsredila na ličnost Vuka Brankovića” – objašnjava Tešić.

Jedini sačuvan portret Vuka Brankovića i Voja Brajović kao Vuk Branković u filmu ‘Kosovski boj’

Pa ipak, o izdaji na Kosovu se pričalo. Tako je Konstantin Mihailović iz Ostrovice zapisao da su se uz Lazara neki verno i junački borili, a drugi „gledali kroz prste“.

Iako o Kosovskoj bici ima premalo pouzdanih istorijskih izvora, ovoliko se zna: Ona se odigravala u oblasti koja je bila pod upravom Vuka Brankovića i on je u njoj komandovao desnim krilom srpske vojske.

Posle bitke, naslednici kneza Lazara su priznali vrhovnu vlast sultana Bajazita, dok je upravo Vuk Branković nastavio da se odupire Osmanlijama i čuva nezavisnost svoje oblasti. Kako u tome nije uspeo, krajem 1392. godine i sam je postao vazal, ali je i tako stalno pokušavao da nastavi borbu. Zbog toga je 1396. godine odveden u tursko zarobljeništvo, gde je i umro 1397. godine.

Pa kako je onda došlo do toga da se čovek koji je jedini pružao otpor Turcima posle Kosovskog boja proglasi izdajnikom?!

– Istoričar Ljubomir Kovačević je još u 19. veku skrenuo pažnju na moguća preklapanja imena u pisanju nepoznatog Dukinog prevodioca koji, u poslednjoj četvrtini 15. veka, pominje kako se pročuo glas da je Lazarev vojvoda Dragosav Probiščić izdao i okrenuo oružje protiv svojih, i da su tada zbunjeni Bosanci vojvode Vlatka Vlađevića ishitreno napustili bojište – objašnjava Tešić, ali i dodaje da je ovo jedino pominjanje Vlatka Vlađevića na istorijskoj sceni.

 

Ipak, postojao je još jedan onovremeni velikaš sličnog imena! Naime, za vreme Kosovskog boja bosanski vojvoda Vlatko Vuković komandovao je levim krilom srpskih snaga. Nakon početnih uspeha, on se sa svojom vojskom povukao sa Kosova i vratio u Bosnu šaljući stranim silama vest o velikoj hrišćanskoj pobedi.

U istoriji Mavra Orbina se pominje bekstvo bosanskog vojvode Vlatka Vukovića, a slično nalazimo i kod Mihaila Dinića u delu „Dukin prevodilac o boju na Kosovu“, kada kaže da „mada prevodilac ne govori o Vlatku Vukoviću već o Vlatku Vlađeviću pomišljalo se da je u zameni imena Vuk i prezimena Vuković zametak vezivanja kosovske izdaje za Vuka Brankovića” – zaključuje Aleksandar Tešić.

I Sonja Petrović u radu „Folklorna predanja i kazivanja u izvorima i diskursu na primerima tradicije o prokletstu roda“ iz 2008. godine, kaže da je na osnovu sličnosti imena i prenošenja ubikacija, Ljubomir Kovačević naveo mogućnost zamene ili fuzije imena Vuka Brankovića: vojvoda Vlatko Vuković, Vuk Lazarević.

Tako je „najozbiljniji pomagač Lazarev na Kosovu postao izdajnik u narodnoj tradiciji i pesmi“. Da je Ljubomir Kovačević solidno postavio trajektorije tradicije, dokazuje i činjenica da one čvrsto stoje i sto dva­deset godina pošto je objavljena njegova studija.

(Dnevno)

Slični članci