Zemljotres jači od Kolosa

Veruje se da je na ostrvu Rodosu bilo je 3.000 kipova, od kojih je bar 100 bilo neverovatne veličine. Među njima se nalazio i najveći kip, Kolos, skulptura boga Sunca Helija. Pretpostavlja se da je stajao na ulazu u luku grada Rodosa.

Podizanje Kolosa bilo je povereno vajaru Haresu iz Linda. On je prvo trebalo da stanovnicima pokaže kako je zamislio da će izgledati njihov zaštitnik.

S prvim nacrtima je započeo 291. pre nove ere. Skicirao je Helija kao visokog i vitkog mladića sa svetlim vencem na glavi, po uzoru na Homerove opise. Posle svih priprema Hares je sa stotinak radnika započeo gradnju. Podnožje je bilo isklesano od belog mermera, a kip učvršćen gvožđem jer je bio veoma težak.

Prvo su bili pričvršćeni zglobovi i stopala. Kostur statue bio je takođe od gvožđa i kamena, a zatim je obložen glinom, pa tankim slojem voska, te opet glinom kako bi gornji sloj bio što pričvršćeniji.

Hares je odlučio da koristi tanke listove bronze za spoljni deo kipa, zbog težine. Na bazu Kolosa postavljena su tri masivna stuba od kamena, sastavljena od četiri kamene ploče učvršćene gvožđem. Da bi se dosegnulo do viših delova, oko kipa je bila izgrađena rampa koja je kasnije bila uklonjena. Rad na Kolosu je napredovao veoma sporo. U podnožju statue se čak formiralo malo naselje u kome su živeli slobodni robovi da bi bili na usluzi vajaru. Čitava gradnja je trajala 12 godina.

Kolos je kad je završen dosezao oko 35 metara i bio je, kako se smatra, postavljen na obali zaliva, na odabranom mestu u luci i to u stavu raskoraka. Po nekim istraživanjima, veruje se da je bio postavljen na istočnom rtu luke ili malo dalje, u unutrašnjosti. Kip je plenio svojim preciznim proporcijama i dimenzijama, sve do 226. godine pre nove ere, kada je jak zemljotres pogodio Rodos. Grad je bio razrušen, a Kolos je bio slomljen u najosetljivijim tačkama, kolenima.

Arapi odneli ostatke

Posle strašnog potresa, Rođani su pokušali da rekonstruišu kip, ali, nisu uspeli jer nisu mogli da ga pomere s tla. Ostaci su tako ležali sve do 97. godine p. n. e, kada su ih arapski osvajači rastavili i prodali. Iako Kolosa više nema, misterija o njegovom postojanju je ostala. Pominjemo ga u svakodnevnom govoru, uvek kada želimo da naglasimo zapanjujuću veličinu nečega. Tada kažemo da je to kolosalno.

(vesti-online)

Slični članci