Ko je napravio drevnu biblioteku sa metalnim i kristalnim knjigama u tunelima ispod Južne Amerike

Veruje se da sistem tunela i pećina ispod Ekvadora i Perua čuva tajnu drevnog blaga, uključujući dve biblioteke, od kojih jedna sadrži metalne knjige a druga kristale.

Erih fon Deniken je 1973. godine, na vrhuncu svoje slave, tvrdio da je uspeo da uđe u džinovske podzemne tunele u Ekvadoru, za koje je naveo da se prostiru duž čitavog kontinenta. Da li je to dokaz da su naši preci bili mnogo napredniji?

Veruje se da se u strukturi skriva biblioteka u kojoj se nalaze knjige napravljene od metala, što je čudno jer se u toj oblasti nalaze samo „primitivna“ plemena koja ne poseduju pisani jezik. Da li bi biblioteka mogla biti dokaz o izgubljenoj civilizaciji?

Priča se vrtela oko Janoša „Huana“ Morica, aristokratskog argentinsko-mađarskog preduzetnika koji je tvrdio da je pronašao niz tunela u Ekvadoru sa „Metalnom bibliotekom“.

U potpisanom pismenom iskazu 8. jula 1969. godine, on je naveo da se sastao sa ekvadorskim predsednikom, kada mu je omogućeno  da fotografiše dokaze o svom otkriću i obezbedi svedoke koji će potvrditi otkriće. Novine su izveštavale o ekspediciji koju je organizovao Moric.

Moric se 1972. godine sreo sa Denikenom i odveo ga do tajnog sporednog ulaza kroz koji su uspeli da uđu u veliki hodnik lavirinta. Fon Deniken na kraju nije uspeo da vidi biblioteku, već samo sistem tunela, a svoj doživljaj je zabeležio u knjizi „Zlato Bogova“:

„Svi hodnici formiraju savršene prave uglove. Oni su negde uski, a negde široki. Zidovi su glatki i izgledaju kao da su uglačani. Tavanica je ravna i izgleda kao da je prekrivena nekakvom glazurom… Moje sumnje o postojanju podzemnih tunela su odjednom nestale i osećao sam se neverovatno srećno. Moric je rekao da se hodnici, poput ovih kroz koje smo prošli, prostiru stotinama kilometara ispod Ekvadora i Perua“.

Međutim, jedno od potencijalno najvećih otkrića na svetu nije imalo srećan kraj. Novinari Der Spiegel-a i Stern-a su intervjuisali Morica, koji je negirao da su on i fon Deniken ikada bili u pećini, što je srozalo Denikenov kredibilitet.

Za mnoge, incident je dokazao da je fon Deniken izmišljao laži. Niko nije uzeo u obzir činjenicu da fon Deniken, ako je stvarno lagao, ne bi omogućio da se to tako lako otkrije.

Mogao je da kaže da ne sme da otkrije svoj izvor, a Der Spiegel i Stern tu ne bi mogli da učine ništa. Umesto toga, izgleda da je pogrešio u vezi Morica, dospevši u međunarodnu kontroverzu iz koje se nikada nije izvukao.

Postoji nekoliko nepodudarnosti u celoj priči. Prvo, Moric je negirao samo da je fon Deniken bio u pećini, ali ne i da mreža tunela postoji. Der Spiegel je Morica 19. marta 1973. godine upitao ko ga je odveo do biblioteke, na šta je on odgovorio da ne sme to da otkrije.

Moric je takođe naveo da je biblioteku čuvalo jedno pleme.

Ukratko, Moric je rekao fon Denikenu da je otkrio pećine i pokazao mu ih je. Zatim je tvrdio da je video pećine, do kojih ga je neko, koga ne može da identifikuje, odveo, ali je negirao da je fon Deniken bio sa njim.

Logičan zaključak bi bio da je Moric pokazao nešto fon Denikenu, zahvaljujući kome su svi saznali šta je uradio, pa se postarao da onaj koji mu je pokazao pećine i koji verovatno nije hteo da iko drugi sazna za to ne bude kivan na njega.

Mali korak za Armstronga, veliki korak za čovečanstvo

Do 1975. godine, karijera čuvenog autora je potpuno zgasnula. Da li je moguće da bi neko i uprkos tome krenuo njegovim stopama? Moguće je. U pitanju je Nil Armstrong, prvi čovek na Mesecu. On je želeo da prava istina o kontroverzi metalne biblioteke izađe na videlo.

Tu se pojavljuje još jedna osoba, Stenli Hol, koji je pročitao fon Denikenovu knjigu, a zatim se sprijateljio sa Moricom. Moric je potvrdio da je upoznao Denikena 1972. godine i da ga je odveo od Gvajakila do Kvenke, gde su se susreli sa ocem Karlosom Krespijem i videli njegovu kolekciju misterioznih artefakata.

Nije bilo dovoljno vremena da Denikena odvedu na „pravu lokaciju“, pa su mu umesto toga pokazali malu pećinu na 30 minuta od Kvenke, tvrdeći da je povezana sa mrežom tunela. Čini se da je to rešilo kontroverzu između Denikena i Morica, ali ne i kontroverzu oko same biblioteke.

Gde se biblioteka nalazi? Morica je ekspedicija 1969. godine odvela do Pećina uljašica (Cueva de los Tayos), za koje je on naveo da vode do Metalne biblioteke.

Međutim, Metalna biblioteka nije otkrivena 1969. godine. Zato je Hol odlučio da organizuje ekvadorsko-britansku ekspediciju koja će istražiti Pećinu uljašica, čisto u naučne svrhe.

Ekspedicija se odvila 1976. godine, u vreme kada je fon Denikenov ugled već bio naveliko oštećen, a Hol je nameravao da stane uz Morica.

Šta je Hol želeo? Ako stvarno postoji Metalna biblioteka izgubljene civilizacije, prvi korak bi bio da se mapira nalazište. To je bio glavni cilj ekspedicije, a ne lov na blago.

Hol je iskoristio svoju profesionalnu stručnost kako bi istražio ovu poznatu pećinu, koristeći vojsku Velike Britanije i Ekvadora, tim geologa, botaničara i drugih specijalista.

Kako se Nil Armstrong umešao u sve to?

„Ekspediciji je bio potreban poznati vođa“, rekao je Stenli Hol. „Prvo je predložen princ Čarls, koji je tada bio diplomirao na arheologiji, ali je bilo lakše doći do Nila Armstronga, pošto je, kao i ja, škotskog porekla. On je bio više nego zainteresovan da se pridruži ekspediciji“.

Kada se ekspedicija privodila kraju, 3. avgusta 1976. godine, Armstrong je ušao u sistem tunela. Iako je nisu tražili, članovi tima nisu naišli na Metalnu biblioteku. Da su uspeli da je nađu, promenila bi se čitava perspektiva čovečanstva o istoriji i poreklu.

Za Armstronga bi to bio drugi veliki doprinos čovečanstvu.

Ipak, tim je zabeležio 400 novih biljnih vrsta, ali i grobnicu unutar pećine. Grobnica potiče iz 1500. godine pre nove ere, a veruje se da je Sunce u vreme letnje dugodnevice osvetljavalo ovu grobnicu.

„Ne treba očekivati savršenstvo. Ja u to nikada nisam verovao, već sam pokušavao da sagledam istinu kroz jednostavnost, jer je jednostavnost suština istine.

Pokušao sam da ostvarim ovo znanje, ne zato da bi zaradio za život, već da bih zaradio život vredan življenja“ – Stenli Hol.

Treći čovek

Sve se vrtelo oko Huana Morica, ali je on u stvari bio pogrešno težište. On nije uspeo da pronađe Metalnu biblioteku od 1969. godine do 1991. godine, kada je umro.

Bilo je jasno da Moric nije bio izvor priče, kao što je i fon Deniken to napomenuo na 53. strani svoje knjige. On je takođe za Der Spiegel potvrdio da ga je neimenovana osoba odvela do pećine. Ko je to učinio?

Nakon što je Moric umro, Hol je odlučio da pronađe ovog „trećeg čoveka“, koji je propao u zemlju. Hol je imao samo ime tog čoveka– Petronio Haramiljo, i to je bilo sve.

„Moric je umro u februaru 1991. godine“, rekao je Hol. „Imao sam samo ime i dograbio sam telefonski imenik, ali u Kitou je bilo jako puno Haramilja. Uspeo sam da pronađem njegovu majku. Bio je septembar 1991. godine kada mi je ona dala broj svog sina. Nazvao sam ga. Želeo je da se sretne sa mnom i rekao da možemo da se vidimo za tri dana“.

Haramiljo je potvrdio da je Moric stigao u Gvajakil 1964. godine, zajedno sa advokatom dr Herardom Penja Mateusom. Moric je Mateusu ispričao svoju teoriju da mađarski narod predstavlja koren civilizacije.

Kroz poznanike, Andresa Fernandes-Salvador Zaldumbidea i Alfreda Mobijusa, Moric se sreo sa Haramiljom u Mobijusovoj kući, gde je čuo Haramiljovu priču. Hol je bio besan što nije uspeo ranije da se sastane sa Haramiljom.

Haramiljo i Hol su došli do zaključka da bi, da nije bilo Morica, koji je usmerio pažnju na Pećinu uljašica (gde se zapravo nije nalazila biblioteka), ekspedicija 1976. godine napravila otkriće veka, uzdižući Armstronga do nebesa. Ipak, to je mač sa dve oštrice, jer da nije bilo Morica, priča se ne bi ovako završila.

Holova najveća želja jeste da se vrati u prošlost i da sedne i popriča sa Moricom i Haramiljom. On je shvatio da je Moric od samog početka nameravao da se proslavi pomoću Metalne biblioteke.

Kada je Hol pokazao Moricu rukopis o ekspediciji iz 1976. godine, Moric je odbio da ga vrati. To je prekinulo njihovo prijateljstvo, ali Hol nije shvatio zašto do 1991. godine, kada je ustanovio da se Haramiljo pominje u rukopisu.

To je bilo ime koje Moric nikada nije hteo da objavi i čovek kojeg je spomenuo u intervjuu za nemačke novine 1973. godine. Moric je bio neverovatno tvrdoglav, ali i jednako toliko odan. Ipak, on se očigledno prevario kada je pomislio da bi mogao da napravi otkriće veka.

Podzemna blaga

Haramiljo i Hol su postali prijatelji, iako su se obojica složili da Haramiljo ne otkrije lokaciju pre vremena. On je ipak bio voljan da razgovara o sadržajima nalazišta i drugim temama koje su zanimale Hola.

Hol je od Haramilja naučio celu priču o biblioteci, koja se uopšte ne nalazi u Pećini uljašica. Haramiljo je rekao da je prvi put bio u biblioteci 1946. godine, kada je imao 17 godina.

Njemu je biblioteku pokazao ujak, čije ime nije zabeležno, ali je bio poznat kao „Blanquito Pelado“.

On je očigledno bio u prijateljskim odnosima sa lokalnim stanovništvom Šuar, koji su ga pozvali da vidi tajnu kao vid zahvalnosti za svoju ljubaznost o dobrotu koju je pokazao plemenu.

Haramiljo je posle toga bio u sistemu tunela bar još jedanput. Tada je video da se biblioteka sastoji od nekoliko hiljada velikih, metalnih knjiga, poređanih na police, pri čemu je svaka težila oko 20 kilograma.

Postojala je i druga biblioteka, koja se sastojala od malih, glatkih, providnih kristala, užlebljenih paralelnim kanalima i poređanih na kosim policama.

Tamo su se nalazile i zoomorfne i ljudske statue, metalne rešetke različitih oblika, ali i zaključana „vrata“, najverovatnije grobnice, prekrivene mešavinom obojenog dragog kamenja.

Tamo se nalazio veliki sarkofag, izvajan od teškog, providnog materijala, koji je sadržao pozlaćeni skelet velikog ljudskog bića. Ukratko, neverovatno blago se nalazilo sakriveno, kao da je sačuvano za neku nadolazeću katastrofu.

Haramiljo je jednom prilikom uzeo sedam knjiga sa polica kako bi ih proučavao, ali zbog njihove težine nije mogao da ih vrati.

Haramiljo nikada nije predstavio fizičke dokaze za svoje tvrdnje, što bi moglo da objasni zašto nije želeo da se zna o čitavoj priči.

Hol ga je pitao zašto nikada nije napravio fotografije, na šta je Haramiljo rekao da to ne bi dokazalo ništa.

Druga otkrića, poput čuvene Pećine jazbina u SAD, dokazuje da videti nije isto što i verovati.

Ipak, Haramiljo je rekao da je ostavio svoje inicijale u sedam knjiga, tako da se jednog dana može dokazati da je on bio tamo, ako se biblioteka pronađe.

Planovi i prepreke ekspedicije

Haramiljo i Hol su se dogovorili da udruže snage kako bi pokušali da dođu do biblioteke.

Prvo je uspostavljen kontakt sa različitim ambasadorima i političarima, a onda je uključena i naučna zajednica.

Plan je bio da Haramiljo odvede tim do nalazišta, gde bi oni oko 3-4 meseca beležili sadržaj nalazišta.

Izveštaj sa preporukama je sve što bi bilo dobijeno ovom ekspedicijom, u koju se umešao i UNESCO. Međutim, peruanski avioni su 1995. godine bombardovali ekvadorsku vojnu bazu, te je projekat morao biti odložen.

Hol je 1997. iskoristio veću antropološku konferenciju kako bi promovisao ideju o ekspediciji. Šest antropologa je bilo zainteresovano.

Međutim, iste te godine, došlo je do promene političkog režima u Ekvadoru (po Holovom mišljenju nagore). Hol je zaključio da njegova porodica ne može da živi u toj novoj političkoj realnosti, zbog čega se vratio nazad u Škotsku. Ipak, i pored toga, planiranje ekspedicije je nastavljeno.

Ekspedicija je na prvu veću prepreku naišla 1998. godine. Hol je primio telefonski poziv od Haramiljove majke, koja mu je rekla da je Petronio ubijen. Da li je moguće da je ubijen zbog planova o ekspediciji?

Južna Amerika je veoma siromašna, što zna svako ko je ikada živeo tamo. Jednoga dana, Haramiljo je nosio puno novca sa sobom i opljačkan je na ulici, nedaleko od svog doma. Nasumično nasilje je sprečilo jedno od najvećih otkrića na svetu.

Izgleda da sudbina nije želela da Haramiljo i Hol pronađu misterioznu pećinu.

Lokacija

Umrli su i Moric i Haramiljo, Ostao je samo Hol, koji je imao šezdesetak godina. Da li je trebalo da ode sam da pronađe Metalnu biblioteku? Hol nije želeo blago. Ipak, prema navodima Haramilja, biblioteka je bila puna blaga i zlata.

Moric takođe nije bio zainteresovan za blago, već za istorijski značaj biblioteke.

Međutim, mnogi lovci na blago su pokušali da dođu do pećine. Grof Pino Turola je došao u kontakt sa Haramiljom šezdesetih godina na isti način na koji je Moric došao do njega.

Turola je bio opsednut Hodnikom zapisa (Hall of Records) o kojem je pričao Edgar Kejs, a Metalna biblioteka bi u potpunosti potvrdila Kejsova predviđanja.

Međutim, Turola nije uspeo da se složi sa Haramiljom, pritiskajući ga da mu pruži detalje koje Haramiljo nije želeo da otkrije. Tako je Turola pošao da traži oko Pećine uljašica i nije našao ništa.

Jedan od najaktivnijih istraživača današnjice je Sten Grist, koji je takođe poznavao Huana Morica. On je 2015. godine napisao:

„Dok pišem ove reči, pregovaram sa narodom Šuar koji se nalazi blizu Pećine uljašica, čija mi je dozvola potrebna da bih istražio pećine. Planiram da pokrenem ekspediciju narednih meseci kako bih našao tajni ulaz koji vodi do Metalne biblioteke“.

„Mnogi ljudi su ušli u pećinu putem poznatog vertikalnog ulaza pri vrhu planine. Međutim, ja sam zaključio da je gotovo nemoguće doći do Metalne biblioteke tim putem. Jedini tajni ulaz preko kojeg je to moguće jeste ulaz pod vodom!“.

Hol je na Gristovu izjavu rekao da je Haramiljo uvek tvrdio da se ulaz nalazi ispod reke.

Međutim, ta reka nije blizu Pećine uljašica. Ta reka je Pastaca.

Iako Hol nikada nije otkrio pravu lokaciju od Haramilja, on je nakon njegove smrti organizovao put sa Marijom Petronijom, Haramiljovim sinom, ne bi li njih dvojica zajedno iskoristili sve poznate informacije o nalazištu. Nažalost, put je morao biti otkazan.

Hol se još jednom vratio 2000. godine

On je naveo da mu je Haramiljo rekao da se, iako se ulaz u pećinu nalazi ispod reke, neće pokvasiti.

Hol je nakon smrti dva ključna protagonista nekoliko puta išao u Amazon da istražuje, a jednom je čak mogao i da izgubi život.

Potreba za saradnjom

Šta se dalje desilo? Hol je imao 64 godine kada je poslednji put otputovao u region i polako je počeo da veruje da nikada neće saznati epilog cele priče.

Ipak, on nije želeo da napravi istu grešku kao Moric, pa je 17. januara 2005. godine obavestio ekvadorske vlasti o lokaciji pećine koja odgovara Haramiljovom opisu, u nadi da će ekspedicija nešto pronaći.

Za sve koji su zainteresovani, koordinate lokacije su 77° 47′ 34“ zapadno i 1° 56′ 00“ južno. Svoju radoznalost u potpunosti možete zadovoljiti upotrebom GoogleEarth-a. Međutim, znati gde se nešto nalazi nije isto što i naći to nešto.

Hol smatra da će proći decenije dok ljudi ne uspeju da pronađu ovo mesto. On navodi da je ekspedicija 1976. godine uspela samo zato što je na vlasti bio vojni režim:

„Demokratska birokratija će sprečiti ekspediciju i pre nego što se približe reci“.

Potreban je osećaj za saradnju i otvorenost. Previše ljudi je pokušalo da iskoristi biblioteku kao dokaz za svoje teorije, bilo da one uključuju vanzemaljce, Mađare koji osvajaju svet ili Hodnik zapisa Edgara Kejsa.

Verovatno su zato ekspedicije osuđene na propast. Moguće je da se svi odgovori vezani za biblioteku nalaze u samoj biblioteci. Zato se i zove biblioteka.

(Webtribune)

Slični članci