Svet Maja: Neobičan način prinošenja žrtve bogu kiše (VIDEO)

Nedavno je pronađen zanimljiv kompleks koji ukazuje na to kako je i gde izvođen majanski žrtveni ritual ne bi li se bog kiše umilostivio i prekinuo sušu.

Istraživanje Kara Blanka bazena u Belizeu otkrilo je povećan broj žrtvenih darova bogu kiše tokom perioda velikih suša. Smešten u tihoj šumi Belizea, duboki bazen koji sadrži ruševine iz vremena drevnih Maja izgleda da je služio kao mesto gde su nuđene žrtve kako bi se sprečio pad njihove civilizacije.

Na lokalitetu Kara Blanka arheolozi su prijavili otkriće kompleksa vodenog hrama: mali trg na kome se nalaze urušeni ostaci kuće i dve manje strukture. Glavna struktura leži pored dubokog bazena gde su hodočasnici nudili žrtve ovom majanskom bogu i, možda, takođe demonima podzemlja.

Otkriće oslikava posvećenost tokom, sušom izazvane, propasti Maja. Civilizacija koja je gradila piramide bujala je vekovima širom Centralne Amerike, da bi većina njenih gradova propala nakon 800. godine naše ere. Ispod belih litica Kara Blanke, vernici su žrtvovali ćupove i činije dubinama hramovog bazena. Žrtve su, veruju arheolozi, dolazile iz raznih krajeva, što ukazuje da su ruševine bile mesto gde su se ljudi širom regiona molili za kišu.

„Vernici su dolazili tamo da se pročiste i da ponude darove“, kaže arheološkinja Lisa Lucero sa Univerziteta u Ilinoisu, koja predvodi tim koji istražuje ruševine. Ona je ispitivala dubine prirodnog bazena četiri godine, otkrivajući davno izgubljenu keramiku i kamene alate. „Bilo je to posebno mesto sa svetom funkcijom“, rekla je Lucerova.

Međutim, hram nije uvek bio toliko posećivan, što ukazuje nedostatak ranih darova. To ukazuje na vreme kada su majanske potrebe za pridobijanje naklonosti Čaaka, boga kiše koji je živeo u dubinama, bile neophodne.

Kult suše

Čini se da su Čaak i drugi zli bogovi podzemlja omogućili Majama da postanu ugrožena civilizacija – kišom koju su pružali, a potom uskratili. Antropolog Daglas Kenet i njegove kolege sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji istraživali su stalagmite koji ukazuju na veliku kišu, koja je dovela do porasta majanske populacije, što je trajalo sve do 660. godine naše ere. To je zauzvrat dovelo do pada njihovih kraljevstava kada su kiše prestale.

Konstantne suše uznemirile su majanske kraljeve, a njihovi gradovi su počeli da padaju oko 800. godine širom Centralne Amerike. Manjak kiše je najverovatnije pokrenuo „kult suše“ sastavljen od ljudi koji su, odlučni da udovolje Čaaku, ostavljali žrtve u pećinama i ponorima širom iznenada očajne teritorije Maja.

„Pećine i ponori su bili ulazi u podzemni svet za Maje“, kaže arheološkinja Holi Mojes sa Univerziteta u Kaliforniji.

Istraživanja pećina i hrama u vidu ponora ukazuju na „burna vremena“, kada su vernici osećali potrebu da žrtvuju više za „vodeno“ božanstvo.  Nedaleko od majanskog grada Karakola u Belizeu, Mojesova i njene kolege istražili su ruševine Las Kuevas, uz podršku Društva National Geographic. Ispod jedne od najvećih piramida na lokalitetu nalazi se otvor u veliku pećinu. Ogromna odaja u pećini takođe je imala ponor, kao i podzemnu reku koji su najverovatnije služili kao ceremonijalne lokacije.

(nationalgeographic)

Slični članci