Nož (Bodež)

Na početku opisa prvih praistorijskih oštrica koje je čovek izrađivao kako bi mu pomogli u lovu ili ratu možemo da definišemo šta predstavljaju pojmovi nož i bodež.

Nož bi bio svaka kraća oštrica koja prvenstveno služi za sečenje i rezanje, s tim da bi mogla u nuždi da se iskoristi i za probadanje ako ima šiljat vrh. Sa druge strane bodež bi, slično tome, bio svaka kraća oštrica koja prvenstveno služi za probadanje, s tim da bi u nuždi njime čovek mogao i da seče/reže ako ima oštru ivicu čitavom svojom dužinom. Pored ove teorijske i apsktraktne razlike u funkciji, postoji ona realna u obliku i dimenzijama. Nož je tako uglavnom vitkiji i tanji, dok je bodež masivniji i deblji.

U praistoriji naravno razlike između ova dva tipa oružja bile su minimalne, ako su uopšte i postojale, a oštrice koje je čovek izrađivao od materijala sakupljenog u prirodi obavljale su sve moguće funkcije kojih je čovek mogao da se seti.

Kamene oštrice iz vrlo rane praistorije
Kamene oštrice iz vrlo rane praistorije
bodež od kosti
Bodež od kosti
Inuitski bodež od kljova morža
Inuitski bodež od kljova morža

Najprostiji tip praistorijskog “noža/bodeža” svakako su bile obični oštri komadi kamena, kosti ili roga životinja, koje je čovek uzimao iz prirode, bez ikakve ili uz minimalnu obradu. Naravno, mi danas govorimo o postojanju takvih predmeta kao o noževima/bodežima ali svi ti pronađeni primerci i ostaci mogli su podjednako lako da budu iskorišćeni i kao glave za primitivna koplja, strele i sekire.

Takve alatke i oružja nisu imale dršku; njih bi čovek hvatao za jedan kraj dok bi drugim sekao ili probadao. Ovakve oštrice nisu mogle da budu naročito dugačke jer nijedan prirodni materijal koji je tada bio dostupan čovek nije bio dovoljno čvrst da izdrži bočne pritiske pa bi se često lomio tokom primene. Upravo zbog ovog razloga ne možemo govoriti o postojanju dužih oštrica u praistoriji, poput mačeva i sablji. Ti tipovi oružja javljaju se tek sa izumom metala.

Zbog nepostojanja drške praistorijski čovek koji je koristio ove prvobitne oštrice se i sam često povređivao. Da bi rešio ovaj problem praistorijski čovek je izmislio koncept drške—dela alatke/oružja koji bi služio samo za njegovo pridržavanje, dok bi preostali deo vršio glavnu funkciju—sečenje/probadanje.

staroegipatski tupi nož od peščara sa kamenom drškom
staroegipatski tupi nož od peščara sa kamenom drškom
astečki nož/bodež od opsidijana, sa drvenom drškom
astečki nož/bodež od opsidijana, sa drvenom drškom

Tako su nastali nešto napredniji tipovi oštrica sa drškom. Ovakve drške mogle su da budu od istog materijala (samo tupog) ili od drugačijeg (obično mekšeg i zgodnijeg za oblikovanje, poput drveta). Oštrica se povezivala sa drškom pomoću veza od životinjske kože, dlake ili biljnih vlakana, puzavica i sl.

Slični članci