Heroj bez ulice i spomenika

Momčilo Gavrić, najmlađi je vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, pregrmeo je Gučevsku, Cersku i Kolubarsku bitku u kojoj je ranjen, prošao je albansku golgotu peške i bio učesnik proboja Solunskog fronta. Prvog maja bilo je 106 godina otkako se u selu Trbušnica, kod Loznice, ispod planine Gučevo, 1906. godine rodio Momčilo, o kome većina Lozničana ne zna ništa, ni ko je ni šta je preživeo.

Grad na desnoj obali Drine nazivao je ulice svakojakim imenima, ali nema nijedne ulice, a ni ustanove, koja nosi njegovo ime, niti spomenika čoveku koji bi u svakoj sređenoj zemlji bio ličnost za koju svi znaju.

Kada se rodio Momčilo, otac Alimpije i majka Jelena imali su već sedmoro dece. Prvi svetski rat zatekao ga je sa nepunih osam godina. U naletu na Srbiju austrougarski vojnici u avgustu 1914. počinili su velike pokolje civilnog stanovništva u kojima je nastradala i porodica Gavrić. Preživeo je samo Momčilo koji je u trenutku dolaska Austrijanaca bio kod strica gde ga je otac poslao da upregne volovska kola kako bi otišli u zbeg. Kada se vratio našao je pobijenu porodicu: roditelje, četiri brata i tri sestre i zapaljenu kuću. Izbezumljen od tuge krenuo je ka Gučevu kuda je prošla srpska vojska i sreo Šesti artiljerijski puk Drinske divizije. Ispričao je šta se dogodilo i istoga dana grupa vojnika se spustila u Trbušnicu i u Gavrićevom dvorištu našla neprijateljske vojnike. Osvetili su Momčilovu porodicu, a on je postao vojnik Drinske diovizije. Tri puta dnevno pucao je iz topa u prvim danima vojnikovanja da se osveti za svoje najmilije.

Goran Vilić, istoričar u Muzeju Jadra, kada govori o Prvom svetskom ratu posebnu pažnju posveti priči o Gavriću koji je sa svojim pukom peške prešao Albansku golgotu i stigao do Krfa preživevši sa svojih deset godina ono što nisu mnogi odrasli.

Put preko Albanije

Vojnik Miloš Mišović sa Zlatibora starao se o dečaku Momčilu. Vojnici su u albanskim gudurama padali su od gladi, smrzavali se i umirali, ali je Momčilo hodao dalje jedući svaki dan po jednu suvu ribicu koje mu je kupio staratelj Mišo prvih dana povlačenja. Uprkos svih nedaća, hladnoće i gladi došli su do Drača, a onda se brodom prebacili na Krf gde se srpska vojska oporavila za kasniji pobedonosni povratak u otadžbinu.

– Momčilo je bio najmlađi kaplar na svetu. Prilikom proboja Solunskog fronta je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio pa je imao čin podnarednika kao dvanaestogodišnjak. Dok je čekao proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je u Engleskoj završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.

U objavljenoj knjizi “Sa Gučeva u legendu“, mr Milisava Sekulića opisan je nesvakidašnji životopis Momčila Gavrića najmlađeg ratnika Srbije. Sudbina se još jednom poigrala sa Momčilom Gavrićem, čekalo ga je još iskušenja i u miru. Bio je pismen, govorio engleski jezik, ali, iako najmlađa srpska puška u odbrani otadžbine protiv Austrougarskog carstva posle rata, morao je kasnije i u vojsku. Kakav je odnos i tadašnja država imala prema solunskim ratnicima, svedoči to što je punoletni Momčilo dobio poziv za služenje vojnog roka.

Priču prekaljenog ratnika o njegovom vojevanju niko nije uzimao za ozbiljno, a on nije imao dokumenta da to dokaže. Služio je u Slavoniji, a njegova nastojanja da objasni da je bio u srpskoj vojsci shvaćeno je kao pokušaj izbegavanja vojske pa je na tri meseca poslat u zatvor. Kasnije se skućio u Beogradu gde je radio u preduzeću “Hartija“ i tu dočekao penziju. O svom ratovanju nije govorio tako da njegovi sinovi Branislav i Aleksandar nisu znali da im je otac najmađi vojnik Prvog svetskog rata.

Momčilo Gavrić bio je zaboravljen, a prvi put je pomenut 45 godna posle pobede nad Austrougarskom kada je u “Politici“ 1964. izašao članak o Prvom srpskom ratu gde je Svetislav Ćirić, komandir baterije u artiljerijskom puku Drinske divizje pomenuo Gavrića. Kasnije su novinari pisali o Gavriću kome je zavičaj ostao dužan. Ništa se ni u negovoj rodnoj Trbušnici kraj Loznice ni u gradu ne zove po njemu i krajnje je vreme da se gradski oci sete i neku od ulica nazovu po dečaku-junaku koji ne sme biti zaboravljen.

(vesti-online)

Slični članci