Gobekli Tepe – mesto puno misterije

Mislili smo da znamo kako je tekla ljudska istorija . Da je razvoj agrikulture vodio razvoju gradova , a zatim i prema pismenosti , umetnosti i religiji . Ali , jedno otkriće u Turskoj moglo bi da promeni sve što smo mislili da znamo o našoj civilizaciji …

Prema istoriji koju znamo, najstarije civilizacije su sumerska i grčka. Međutim, onda se desi da arheolozi iskopaju neko tamo kamenje i procene da je duplo starije od najstarijih civilizacija. I šta onda? Shvatili smo da zapravo, nemamo pojma ni ko smo, ni odakle smo, ni od kada smo.

Ne tako davno, devedesetih godina, turski pastir je na području blizu drevnog grada Urfa (jugoistočni deo Turske), primetio kamene obrise koji vire iz zemlje. Za to je ubrzo saznao službenik muzeja iz Sanliurfa, na nekih 50 kilometara odatle. Malo nakon toga, informacije stižu do ogranka nemačkog arheološkog instituta u Istanbulu. I tako počinju istraživanja 1994.godine, koja predvodi nemački arheolog Klaus Šmit.

Istraživanja traju i dan danas, a otkrića su zapanjujuća.

Na ovom nalazištu, nazvanom Gobekli Tepe, radio karbonskom analizom je utvrđena starost iskopina na minimun 12000 godina. Šta to znači? Da je nalazište starije bar za 5000 godina od prvih gradova Sumera ili za 7000 godina od Stonhendža. Dakle, pada u vodu priča o najstarijoj, sumerskoj civilizaciji.

Na lokaciji Gobekli Tepe je pronađen veliki broj ravnih kamenih megalita. Većina njih je u obliku slova “T” koji su poslagani u krug. Neverovatno je što na sebi imaju veliki broj uklesanih životinja, insekata, ptica i dosta stilizovanih figura koje podsećaju na žene. Do sada je otkopano preko 40 komada, a visina im ide od jednog do četri metra (otkopani deo). Ukupna visina im je do 6 metara. Krugovi u koje su poređani su prečnika i do 65 metara.

Do danas je otkopano manje od 5% područja, a skeniranjem je utvrđeno da se u okolini nalazi bar još dvadesetak ovakvih formacija.

S obzirom da je Gobekli Tepe star i više od 10000 godina, sa početka neolita,  pitanje je kako su praistorijski ljudi mogli da izgrade jedan ovakav kompleks.

Klaus Šmit je mišljenja da se radi o lovačkim grupama, koje su se sporadično okupljale u toku višedecenijske konstrukcije kompleksa. U okolini je pronađeno mnoštvo kamenih vrhova za strele, što bi potvrdilo ovu tezu. Arheolog smatra da je kompleks neka vrsta hrama, prvi oblik spiritualnog izražavanja naših pra-predaka. Prvo hram, pa onda grad? Možda.

Da li je gradnja ovako izgledala?
Da li je gradnja ovako izgledala?

Ipak, za sada niko ne može konkretno da objasni kako je Gobekli Tepe zapravo izgrađen. Nisu pronađeni dokazi da je ovo područje bilo uopšte naseljeno većim brojem ljudi. Osim par kamenih alatki, nema dokaza o nekoj velikoj radnoj snazi koja je sve ovo izgradila. Ipak, i ako se u budućem periodu ustanovi da je na tom potezu bilo više naselja, teško je objasniti koliki broj njih bi morao da bude uljučen u premeštanju blokova od 10-50 tona težine. Ipak je to bio istorijski period malih ljudskih zajednica koje su živele od lova i sakupljanja hrane.

Najzad, najveća zagonetka je, zašto je Gobekli Tepe zatrpan? Ceo kompleks i jeste dobro očuvan jer je nakon njegove izgradnje tonama zemlje zatrpan. Zašto? Kako?

“Gobekli Tepe je oko 7000 godina stariji od prvog pisma.  Više je vremena prošlo između Gobekli Tepe i Sumera, nego između Sumera i današnjice“, kaže Gary Rollefson, arheolog iz Washingtona.  “Pektoglife prikazane na megalitima nije moguće pročitati.  Zašto dakle arheolozi Gobekli smatraju hramom?”

Jedan od arheologa koji su posetili Gobekli Tepe je rekao: “Gobekli Tepe menja sve”!

Istraživanja ovog mega kompleksa su tek na početku. Po Šmitovim rečima, “Čovek ovde da kopa i istražuje sledećih 50 godina, tek će zagrebati po površini.” Poređenja radi, jedan hektar ovih iskopina je tek, približno, jedan procenat kompleksa koji treba istražiti. Da li će se ubrzo menjati teze o nastanku prvih civilizacija, o postanku čoveka? Da li smo opet pred nečim gde shvatamo koliko zapravo malo, ili ništa ne znamo. Videćemo.

Slični članci