četvrtak, 19. oktobar 2017. - 14:55

Čaša Cara Dušana

Najveći broj velikaša pio je piće iz keramičkih kupa i retkih staklenih čaša kakve se i danas mogu videti na freskama širom srpskih srednjovekovnih zemalja, bilo je onih koji su sebi mogli da priušte skupe čaše i pehare od plemenitog metala, najčešće uvezene iz susedne Italije.

Među ovakve dragocene primerke spada i takozvana čaša cara Dušana Nemanjića pronađena u narteksu crkve Svetog Nikole u Drenovi koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Jednostavnog, kružnog oblika, prečnika 18,5 cm (bez drške) ova plitka čaša sa horizontalnom drškom, napravljena je kombinacijom kovanja i livenja srebra koje je zatim pozlaćeno. U njenom središtu se nalazi okrugli medaljon sa predstavom dvoglavog orla poznat u arhaičnom jeziku epike i kao „kolasta azdija“. Oko medaljona teče ćirilični natpis – „U Hrista blagoverni Stepan car“.

Zanimljiva cik-cak šara na pozadini medaljona i gravirana lozica sa stilizovanim listovima izrazite teksture na delimično oštećenoj dršci, jedini su dekorativni detalji na ovoj zanimljivoj čaši. Da li je zaista iz nje u jednom trenutku pio i sam Duša Silni, čije se ime u natpisu pominje, ne može se sa sigurnošću tvrditi.

Poznato je da je car naručivao i kupovao skupocene čaše, ali i da ih je u znak blagonaklonosti poklanjao lojalnim velikašima. Prema sačuvanim dokumentima iz Dubrovačkog arhiva vidi se da je Dušan u Veneciji uoči svog krunisanja pored nekoliko bala najfinije svile naručio i 33 skupocene čaše od plemenitog metala. Međutim, više detalja o toj nabavci nema, baš kao što nema traga kako su te čaše upotrebljene, da li su možda poklonjene ili je car naložio da se neka fina malvazija, to omiljeno srednjovekovno vino srpskih valadar, posluži baš iz njih najuglednijim zvanicama.

Odsustvo istorijskih činjenica ne ometa nas da i ovaj dragoceni trag prošlosti zamislimo u vreme kada je nastao i korišćen, negde tamo sredinom 14. veka. Na vrhuncu moći srpske države kao simbol nesumnjivog bogatstva, ali i smisla za lepo.

Slični članci