Ovo su verovatno najstarije ruševine, ali isto tako i najzbunjujuće ruševine za koje se ne zna ni od kud su, ni od kad su, a ni zašto su nastale.
Teško je i zamisliti kako one nisu uvršćene na popis svetskih čuda kao piramide. Iako su piramide spektakularne u svoj svojoj veličini i sjaju, ipak nam se čini da su bar jednako vredne kao i ove ruševine Puma Punku-a iz Tiahuanaco-a iz Južne Amerike.
Ruševine Puma Punku-a su jedna od četri građevine drevnog (antičkog) grada Tiahuanaco. Ostale tri bi bile: Piramida Akapana, Platforma Kalasasaya i Subterranean Hram.
Uprkos modernoj tehnologiji, a misli se na najmoderniju tehnologiju sve ove građevine nam mute zdrav razum. Svi pokušaji kopiranja ovih građevina su propali, ponavljam, sa najmodernijom tehnologijom nisu se mogle napraviti, čak ni u manjoj skali. Ruševine Puma Punku su najfascinantnije i najviše zbunjuju naučnike, arheologe, kao i građevinare.
Ko je izgradio te građevine?
Kako su bile izgrađene?
Sa kojim su ciljem onda građene?
Sva se ta pitanja motaju po glavama ljudi, a odgovor uopšte nije jednostavno dati, ako je uopšte i moguće išta pametno odgovoriti.
Puma Punku
Ako je piramide bilo jako teško izgraditi pre nekoliko hiljada godina, koliko je onda bilo teško ili čak i teže pre više od 13000 godina bilo izgraditi Puma Punku?
Za Puma Punku se veruje da je nekad imao veliku platformu i veliku građevinu koja se sastojala od četri zasebne strukture koje su se nalazile na toj platformi. Uprkos svojoj veličini i veličanstvenosti, danas su ostale samo ruševine za koje se veruje da ih je prouzrokovao neki kataklizmični događaj jednom u dalekoj prošlosti. Veliki, masivni potres? Možda kometa koja se previše približila Zemlji? Opšti potop Biblijskih razmera? Sve su to mogli biti uzroci nestanka tako velike građevine koja je sada samo ruševina poznata kao Puma Punku!
Ne samo da postoje dokazi koji upućuju na kataklizmični potop, nego tamo postoje i mnogobrojni dokazi koji potvrđuju teoriju da su ljudi tamo živeli u vremenima mnogo pre potopa. Biblijski potop se najverovatnije dogodio pre nekih 12 000 godina. I postoje mnogobrojni dokazi kao alati, kosti i drugi materijali koji su pronađeni u mulju oko korita reke koja je nekad tamo tekla, a koji ukazuju da su civilizovani ljudi živeli na tom području mnogo pre potopa. Od ostalih dokaza koji postoje zanimljive su rezbarije u kamenu bradatih ljudi, koji po svojoj konfiguraciji i konstrukciji nisu mogli biti iz tog područja, odnosno iz Anda, a ipak se nalaze na celom lokalitetu (u rezbarijama na tom području).
Mogu li ruševine Puma Punku-a biti dokaz o nekoj staroj i davno zaboravljenoj civilizaciji?
Šta čini ruševine unikatnim?
Vrlo je neverovatno da je kamenje iz Puma Punkua rezano sa kamenim alatima iz paleolita iz kojeg su ruševine nastale. To bi bilo jednostavno nemoguće. Jer ipak tu se radi o granitnim blokovima, koje je i danas vrlo teško obraditi, a kamoli ovako nešto napraviti. Ovakva preciznost obrade zahteva minimalno dijamantne glave na brusilicama, a kako kažu oni koji su ih uživo videli, reč je tu bila o laserskoj preciznosti rezanja.
Postavlja se pitanje, ako nisu koristili dijamantne za precizno rezanje tog kamenja, pa šta su onda koristili?
Ne samo da je granit ko materijal jako težak za obradu, nego je i ekstremno težak za prenošenje i transport. Jedan blok sa tih ruševina ima preko 800 tona. To je veliko kamenje i jako je teško. Najbliži kamenolom je udaljen 20-ak kilometara od ruševina. Sad pokušajte zamisliti način na koji su ti drevni ljudi mogli vući tolike blokove kamena, a kako smo napisali jedan je težio preko 800 tona. To ne mogu ni današnje najveće dizalice i zato je to ogromna misterija na koju moderna građevina ne može dati odgovor. Nakon pregleda ruševina i materijala, odnosno granita koji je tamo zatečen današnji građevinari i naučnici su zajednički zaključil da jednostavno ne postoji način na koji bi se to moglo rekonstruisati, a ako bi i postojala šansa to bi bilo ekstremno skupo sa vrlo neizvesnim krajem. Za ruševine se pretpostavlja da su nastale negde posle ledenog doba, nemoguće je točno datirati jer se ne radi o organskim predmetima.
Ti drevni ljudi su po svemu sudeći trebali da budu vrlo sofisticirani, poznavali su astronomiju, geometriju i vrlo naprednu matematiku. Ipak nigde ne postoje pisani dokazi o tome. Da bi se izgradila građevina kao Puma Punku trebalo bi napisati mnogo nacrta i planova, kao i danas kad arhitekti moraju crtati građevine mnogo pre njihovog nastanka, ali nigde nije pronađen niti jedan jedini papir koji bi govorio o tome.
Spajano kamenje
Još je jednu stvar značajno spomenuti kod ruševina Puma Punkua. Ne samo da je to kamenje nekako izrezano, podsećamo da se radi o granitnim stenama koje su vrlo precizno izrezane. Rezovi na kamenu su savršeno ravni i svi su jednake dubine, doslovce se ni žilet ne može progurati kroz njih, nema cementa ni peska između blokova. Te ruševine kad su bile cele, bile su visoke 15-ak metara i imale su 4 sprata. Napominjemo još jednom da su ruševine starije od 13 000 godina.
Kako su ti drevni ljudi mogli tako precizno da režu taj granit?
Ako su ti ljudi mogli da pomeraju to veliko granitno kamenje od kamenoloma do lokacije građevine (20-ak kilometara), onda su očito mogli i slagati jedno na drugo, kao slagalice. Ali opet ostaje pitanje, kako su to mogli izvesti?
Oko ruševina nigdje nema drveta na kojima se kamenje moglo dokotrljati, jer ne postoje šume, pošto je to sad pretežno pustinjski deo. Jednostavno ne postoji logično objašnjenje, to ne bi mogli da naprave antički ljudi, a kamoli još starije generacije ljudi koje su živele na području Anda.
Ko je onda to sve napravio???
Odgovor je vrlo jednostavan i već je spomenut u tekstu. Mi danas apsolutno nemamo pojma ko je to i kako mogao napraviti, pogotovo ne u ono vreme iz kojeg ruševine datiraju.
Bilo je nekoliko sugestija, ali kako se može i zamisliti, sve su bile kritikovane i okarakterisane kao nepotpune.
Jedna od sugestija je bila da se tu morala uplesti neka viša, inteligentna rasa koja je morala naučiti naše pretke takvoj gradnji, ili je čak i obavila celi posao umesto njih.
U prilog toj tvrdnji idu i mitovi koji se prenose sa kolena na koleno, a spominju bogove koji su bili ovde kad se to gradilo i nakon toga su otišli, ali ti tragovi njihovog prisustva su ostali samo u narodnim legendama, nigde nema pisanog traga niti nekog čvrstog dokaza (barem zasad).
Jedna druga teorija sugeriše da ukoliko je došlo do opšteg potopa, tad je on sigurno izbrisao sve pisane tragove o gradnji kao i te drevne ljude koji su živeli na tom području. Postoje poneki dokazi za ovu tvrdnju. Ruševine koje su ostale možda su trebale da služe kao orjentir ljudima za izgradnju nove civilizacije nakon potopa, ali očito, to nije uspelo.
Možda vam se teorija o drevnim vanzemaljcima čini prenategnutom, ali građevine kao Puma Punku je neko morao izgraditi nekako, a kako smo opisali u članku, to bi čak i za danas bio enorman problem sa nepoznatim ishodom. Pa kako su drugačije onda ti drevni ljudi to mogli da ostvare?
Da li su onda imali neku vrstu moderne tehnologije koje je jednostavno nestala?
Postoje karte koje su pronađene na drugim lokacijama Južne Amerike navešćemo ovde samo dve koje su najzanilmjivije Piri Reis (1513g.) i Oronteus Finaeus (1531g.) koju su pronašli evropski istraživaći. Ne samo da su te karte precizne, nego se sumnja da su to kopije puno starijih karata kojima se tokom vremena izgubio trag.
Te karte pokazuju obalu Južne Afrike, reke, čak i neke delove Antarktika koji uopšte nije mapiran sve do 1818 godine. Te karte su reljefne i pokazuju jako puno detalja koji su vrlo precizni. Mnogi kartografi ne veruju da su te mape mogle nastati bez avionskog preleta, odnosno bez snimanja iz vazduha.
Možemo samo zamisliti kojim su znanjem baratali drevni ljudi i šta su sve bili u stanju da naprave?
Biblija spominje opšti potop koji je pobio sve osim Noja i njegove porodice. Neke starije legende govore da su Zemlju u drevnoj prošlosti pogodila četri kataklizimična događaja koja su svaki put pobila većinu živih bića koja su tada živela na zemlji.
Da li je moguće da se to dogodilo i ljudima koji su živeli u Puma Punku-u?
Odgovor na to pitanje je do dana današnjeg ostao samo drevna misterija koja nam puni maštu, ali i postavlja pitanja.
