5 Izgubljenih tehnologija

Svet nikada nije bio tehnološki napredniji nego što je sada, ali to ne znači da se neke tehnologije nisu izgubile na putu. Mnoge od tehnologija, izuma, i proizvodnih procesa antike jednostavno su nestali s vremenom, dok druge još uvek u potpunosti ne razumemo.

Ovde je navedeno pet poznatih primera izgubljene tehnologije:

5. Stradivari Violine

Jedna od izgubljenih tehnologija je i proces pravljenja violina (i jos ponekih instrumenata) koje su imale najkvalitetniji zvuk. Proizvodila ih je Stradivari porodica u Italiji ( 1650-1750), a budući da je nemoguće replicirati kvalitetu zvuka koji proizvode, postale su svetski poznate.

Danas postoji samo oko 600 Stradivari instrumenata, a uglavnom vrede i po nekoliko stotina hiljada  dolara.

Kako se izgubila?

Tehnika pravljenja Stradivari instrumenata bila je poznata samo Antoniju Stradivari i njegovim sinovima, Omobonu i Francescu. Nakon što su preminuli, proces je umro s njima. Ali to nije sprečilo mnoge pokušaje da se ovaj prces ponovo oživi.

Istraživači su pokušali sve, od gljiva kojima su oblikovali instrumente, do teze da je gustina drveta odgovorna za prelep i jedinstven zvuk.

Ali, kao i uvek postoje dve (ili više) škola misli. Nekoliko studija dovelo je do zaključka da većina ljudi uopštee ne primećuje razliku u kvalitetu zvuka između Stradivari i moderne violine.

4. Mehanizam iz Antikitere

Jedan od najtajanstvenijih arheoloških nalaza je ono što je poznato kao Mehanizam iz Antikitere, bronzani mehanizam koji su otkrili ronioci kod obale grčkog ostrva Antikitera u ranim 1900-im. Mehanizam se sastoji od preko 30 stepena prenosa, i može da pokaže astronomske pozicije Sunca, Meseca i drugih planeta. Uređaj je pronađen među ostacima brodoloma, a pretpostavlja se da datira iz 1. ili 2. veka pre nove ere.

Njegova prava svrha još uvek nije u potpunosti poznata, a misterija koja stoji iza njegove izgradnje i korišćenja zbunjuje naučnike već godinama. Trenutno mišljenje je to da je Mehanizam iz Antikitere nekakav sat koji je mogao da računa linarne faze, zbog čega ga neki zovu i ‘prvi analogni kompijuter’.

Kako se izgubila?

Sofisticiranost i preciznost koja se vidi u dizajnu mehanizma sugeriše da to nije bio jedini uređaj takve vrste, a mnogi naučnici pretpostavlju da njegova upotreba može biti široko rasprostranjena. Ipak, postojanje drugih uređaja poput Mehanizma iz Antikitere ne pojavljuje se na istorijskim zapisima sve do 14. veka, što bi značilo da je tehnologija bila izgubljena gotovo 1400 godina. Zašto i kako – to  će verovatno ostati tajna, pogotovo jer je mehanizam još uvek jedinstveno drevno otkriće.

3. Čelik iz Damaska

Čelik iz Damaska je neverovatno jaka vrsta metala koji je bio široko korišćen na Bliskom istoku u periodu od 1100 – 1700 godina pre nove ere. Najveću slavu je stekao kod izgradnje mačeva i noževa. Oštrice napravljene od  ovog čelika su bile poznate po svojoj čudesnoj snazi i sposobnosti rezanja, a za njih se tvrdilo da su mogle rezati kamenje i druge metale, uključujući i slabije mačeve.

Veruje se da se pravio od dve vrste čelika: jedne iz Indije, a druge iz Šri Lanke, koje su se zatim topile i spajale.

Kako se izgubila?

Čini se da je ovaj proces proizvodnje čelika nestao oko 1750. godine pre nove ere. Tačan uzrok za sada je nepoznat, ali postoji nekoliko teorija. Najpopularnija je da je ponestalo ruda potrebnih za poseban recept za Čelik iz Damaska, pa su kovači bili prisiljeni da razviju druge tehnike. Druga je da je recept za Čelik iz Damaska bio otkriven slučajno, i da kovači zapravo i nisu znali da imaju neku posebnu tehniku.

Bez obzira na tehniku, Čelik iz Damaska je jedna od onih tehnologija koju moderna nauka još uvek nije u potpunosti rekonstruisala.

Na tržištu postoje noževi i mačevi, za koje se tvrdi da su napravljeni od Čelika iz Damaska – budite oprezni pri kupovini istih, jer iako su verovatno izdržljivi i dobro napravljeni, ipak nisu od Čelika iz Damaska. Ova misteriozna tehnologija je izgubljena već hiljadama godina.

2. Bagdadska baterija

Ovi čudni artefakti su otkriveni 1936. godine tokom arheoloških iskapanja u selu Khuyut Rabbou’a koje se nalazi oko 20 km jugoistočno od centra grada modernog Bagdada.

U Decembru 1939. godine, ubrzo nakon početka Drugog svetskog rata nemački arheolog po imenu Wilhelm König ih je pronašao u podrumu Narodnog muzeja Iraka. Odmah je prepoznao njihovu sličnost sa galvanskim baterijama i objavio rad u kojem je tvrdio da se ovi stari električni uređaji mogu koristiti za galvanizersko pretvaranje zlata u srebro.

Rekonstrukcija ovog uređaja je pokazala da bi mogli generirsati električnu struju u rasponu od 0,4 do 1,9 volta. Naravno, neki naučnici osporavaju ove tvrdnje, jer tvrde da su rekonstrukcije netačne.

Kako se izgubila?

Niko ne zna sa sigurnošću za šta su se ovi uređaji koristili, mada većina dokaza upućuje na to da su korišćeni za galvanizaciju ukrasnih predmeta. Neki opet tvrde da su korišćeni u medicinske svrhe, ali jedno je sigurno – Bagdadska baterija je i dalje misteriozni objekat.

Iako još nije utvrđeno da je artefakt zaista bio baterija, ukoliko bi se to utvrdilo – postao bi najstarija na svetu, otkrivena za više od jednog milenijuma ranije od one poznate koju je otkrio Alesandro Volta.

Niko još nije sa sigurnošću utvrdio odakle potiče i kako se izgubila ova tehnologija, ali trenutno popularno mišljenje je da potiču iz perioda Sasanidskog carstva.

1. Grčka Vatra (Morska Vatra)

Možda i najpoznatija od svih izgubljenih tehnologija je ono što je poznato kao Grčka Vatra, zapaljivo oružje koje je koristila vojska Vizantijskog carstva. Primitivni oblik napalma, Grčka Vatra je vrsta “lepljive vatre” koja je mogla da gori čak i na vodi. Ovo oružje je korišćeno u odbrani Carigrada od napada Arapskih osvajača.

Korišćeno je na više načina, na početku u staklenim posudama kao ‘ Molotovljev koktel’, kasnije, kao divovske bronzane cevi montirane na ratne brodove iz kojih su ispaljivali oružje na neprijateljske brodove. Bilo je čak i manjih vrsta koje su se mogle koristiti u stilu modernih bacača plamena.

Kako se izgubila?

Tehnologija koja stoji iza Grčke Vatre sigurno nije potpuno strana. Uostalom, moderne vojske koriste slična oružja godinama. Ipak, najbliži kolega sa Grčkom Vatrom, napalm, nije usavršen do ranih 1940-ih, što bi značilo da je ova tehnologija bila izgubljena nekoliko stotina godina.

Oružje je nestalo nakon pada Vizantijskog Carstva, a naučnici godinama pokušavaju da pronađu magičnu formulu pomoću koje je pravljeno. Moderne teorije sugerišu da je oružje verovatno bilo koktel napravljen od nafte i drugih hemikalija, uključujući kalcijum oksid, kalijum nitrat ili sumpor.

Slični članci