Novčanice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 25 para ili 1/4 dinara 1921.

 

 

 

 

 

 

Ovaj apoen papirnog novca od 25 para iz 1921. godine predstavlja najsitniji papirni novac u istoriji novca Jugoslavije.

U vreme donošenja odluke o izradi ovog papirnog novca (3. mart 1921. godine), u opticajuje već bio metalni novac od 25 para (od decembra 1920. godine), ali – izgleda – ni njega nije bilo dovoljno da bi se zadovoljila potreba novčane cirkulacije, što je bilo zvanično navedeno kao razlog za izradu papirnog novca ovog apoena (u rešenju ministra finansija od 18. juna 1921. godine o puštanju istog u opticaj). Drugi razlog koji je bio zvanično naveden bila je potreba da se njime „izvrši zamena ispravno žigosanih krunskih kovčanica od 1 i 2 krune i ispravno markiranih novčanica od 10 kruna“ (u Zakonu o štampanju novčanice od 1/4 dinara, od 31. decembra 1921. godine).

Pravni osnov za izdavanje novčanice od 25 para (ili 1/4 dinara) bilo je rešenje Ministarskog saveta br. 3207 od 3. marta 1921. godine, koje nije bilo objavljeno, ali se pominje kao osnov za donošenje rešenja ministra finansija o puštanju iste u opticaj. Neobjavljeno rešenje Ministarskog saveta nešto kasnije je zamenjeno Zakonom o štampanju novčanica od 1/4 dinara i zameni novčanica Austro-ugarske banke od 1, 2 i 10 kruna.

Opis

Opis ove novčanice, sitne ne samo po nominalnoj vrednosti, već i po fizičkoj veličini, dat je veoma opširno u rešenju ministra finansija o njenom puštanju u opticaj (v. nap. 1). Ovde se taj opis daje skraćeno.

Veličina cele hartije novčanice je 92 x 62 mm. Cela površina hartije je na licu i na naličju novčanice prekrivena raznim ornamentima u bledim bojama – na licu u zelenkasto-sivoj boji, a na naličju u „šamoa“ boji. Ti ornamenti se jasno vide na ivicama lica i naličja, a na licu se vide u toj bledoj boji i crteži dve dečje glave.

Na licu novčanice su, preko osnovne ornamentike, u pravougaoniku veličine 79 x 51 mm, u tamno plavoj boji crtež manastira Gračanice i polja sa oznakama vrednosti, dok je tekst u svetlijoj plavoj boji.
Iznad crteža je tekst:

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА и СЛОВЕНАЦА
MINISTARSTVO FINANSIJA KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA
MINISTERSTVO FINANC KRALJEVINE SRBOV, HRVATOV IN SLOVENCEV

a ispod Gračanice:

У БЕОГРАДУ 21 МАРТА 1921
МИНИСТАР ФИНАНСИЈА
Др. Коста Кумануди (potpis).

Oznake nominalne vrednosti su u boji blede osnove na tamn-im plavim poljima. U gornjem levom uglu stoji „25 ПАРА“, u gornjem desnom uglu „25 PARA“, u donjem levom uglu „1/4 ДИНАРА“ i u donjem desnom uglu „1/4 DINARA“.

Na sredini donje ivice na licu novčanice stoji: Израдио М. Д. Ђурић

MILENKO ĐURIĆ (Zemun 1894. – Zagreb 1945.), slikar. Studirao na Umjetničkoj školi u Zagrebu i na akademiji u Pragu. Od 1918. profesor dekorativnog slikarstva na Obrtnoj školi u Zagrebu. Radio u ulju, akvarelu i različitim grafičkim tehnikama (bakropis, drvorez).

Na naličju novčanice, preko baznih ornamenata, odštampani su mrkom bojom, u pravougaoniku veličine 80 h 51 mm, crteži i oznake nominalne vrednosti. Na levoj polovini je crtež ostrva sa crkvom na Bledskom jezeru, a na desnoj crtež spomenika bana Jelačića u Zagrebu. Oznake vrednosti kao da su štampane u baznoj „šamoa“ boji na tamnoj mrkoj osnovi. Cifra „1/4“ nalazi se u vertikalnim ovalnim okvirima sa leve i desne strane pri ivici, reč „ДИНАРА“ ćirilicom pri gornjoj, a reč „DINARA“ latinicom pri donjoj ivici tamnijeg pravougaonika. Na sredini donje ivice stoji latinicom: Grave par M.D. Giurić.

Izrada i opticaj

Pomenutim zakonom (v. nap. 2) ministar finansija je bio ovlašćen da pristupi izradi ove novčanice u štampariji ili ustanovi koja bude najpovoljnija, i to 200 miliona komada, u nomi-nalnoj vrednosti od 50 miliona dinara. Od ovih izrađenih novčanica, Ministarstvo finansija je primilo 199,127.376 komada, i to: iz Zagreba 140,000.000 komada i iz Novog Sada 59,127.376 komada.

Ova državna novčanica puštena je u opticaj 14. juna 1921. godine, od kada je bila „obavezno i zakonom priznato platežno sredstvo“ (v. nap. 1)

U vezi sa ovom novčanicom zanimljiv je podatak da je ministar finansija, još pre njenog puštanja u opticaj, odredio da pri jednoj uplati niko nije dužan da primi „više od 10 dinara (40) kruna u novčanicama od 1/4 dinara (1 krune, iako takva dinarsko-krunska novčanica nikada nije postojala.

Ne zna se kada je tačno počelo povlačenje ove novčanice iz opticaja. Moglo bi se pretpostaviti da se to desilo 1925. godine, …kada je počelo i povlačenje iz opticaja dve sitne dinarsko-krunske novčanice od 1/2 i 1 dinara (v. Poglavlje III). Zna se, međutim, da je ministar finansija svojom naredbom propisao „da se ostatak državnog papirnog novca od din. 1?, 0.50 i 0.25 povuče iz opticaja do 30. septembra 1927. godine zamenom sa metalnim novcem“, a da posle tog dana „nezamenjeni državni papirni novac gubi svaku važnost“.

Autor: Jovan Hadži-Pešić
Izvor: Novac Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, Narodna banka Jugoslavije, 1. izdanje, Beograd, 1995.

Slični članci