Sedam čuda antičkog sveta

Sedam svetskih čuda starog sveta je skup arhitektonskih dela koje su stari Grci, naročito u helenističkoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Međutim, od ovih sedam čuda još samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.

1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.
2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
3. Viseći vrtovi iz Vavilona, čiji je tvorac Navukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e. — 280. p. n. e.)
5. Mauzolej u Halikarnasu, u današnjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.

Najstarije pominjanje liste svetskih čuda potiče od istoričara Herodota (oko 450. godine p. n. e.). Prvi put svih sedam čuda su zajedno pomenuta u epigramu feničanskog pisca Antipatrosa iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istočnom Mediteranu svoga vremena. Grci su ovaj spisak nazvali: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti“. Sedam čuda je verovatno odabrano zato što je ovaj broj za stare Grke imao simboliku magičnog broja. Opis sedam svetskih čuda se nalazi u traktatu iz 6. veka nove ere „O sedam svetskih čuda“ (De septem mundi miraculis).

Slični članci