ponedeljak, 20. novembar 2017. - 22:20

Najstariji astronomski računar

Antikitere

Oktobra 1900. godine lovci na sunđere, u potrazi za svojom lovinom, u blizini malog ostrava Antikitere, tridesetak kilometara severozapadno od Krita, pronašli su na dnu mora olupinu rimske galije. Arheolozi su proračunali da je bord potonuo osamdesetih godina pre nove ere a bio je pun bronzanih statua i drugih artefakata od bronze i mermera. Izvlačenje ovog blaga potrajalo je nekoliko godina.

zupčanik

A onda je usledilo otkriće koje će kasnije baciti novo svetlo na umeće i tehničko dostignuće čitavog starog veka. 17. maja 1902. grčki arheolog Valerios Stais (1857 –1923) je roneći oko olupine galije spazio kamen u kome se jasno nazirao otisak zupčanika. Posle se ispostavilo da se uopšte ne radi o kamenu već sistemu zupčanika prekrivenih okamenjenim naslagama. Kasnija istraživanja su pokazala da je u pitanju složen uređaj od bronze dimenzija 33 x 17 x 9 santimetara. Po uređaju je bio ispisan tekst sa oko 3000 slova. Tekst je dešifrovan tek u novije vreme. Podeljen je u tri odeljka koji govore o astronomiji, geografiji i mehanici.

Rekonstrukcija mehanizma
Rekonstrukcija mehanizma

Ovaj uređaj je bio predmet istraživanja više puta u proteklom veku. Juna 1959. postavljena je teza da se radi o nekoj vrsti antičkog računara koji proračunava kretanje nebeskih tela (Derek de Sola Prajs  / Derek J. de Solla Price).

Ova pretpostavka dokazana je tek početkom ovog veka. Novembra 2006. u časopisu Nature objavljen je članak zasnovan na obimnom proučavanju mehanizma putem tomografije visoke rezolucije. Danas se smatra da je uređaj nastao oko 100 godina pre nove ere. Preciznost izrade poredi se sa umećem švajcarskih časovničara kasnog srednjeg veka. Mehanizam poseduje 37 zupčanika od kojih je sačuvano 30. Uređaj je mogao je da predvidi pozicije Sunca i Meseca, možda i nekih planeta. Nije još razjašnjeno da li mehanizam radi po geo ili heliocentričnom sistemu.

U sledećih hiljadu godina od izrade ovog astronomskog računara ništa slično nije pronađeno.

Ostaci ovog praračunara čuvaju se u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

A sad pogledajte ovaj mehanizam u novom izdanju:

Slični članci