četvrtak, 22. novembar 2018. - 11:20

2013. u znaku obeležavanja godišnjice Milanskog edikta

Ove godine se obeležava 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.

Proslava povodom Milanskog edikta koja će biti upriličena u celom svetu, dostojno će nizom dešavanja biti obeležena i u našoj zemlji. Srbija zauzima posebno mesto povodom ove godišnjice obzirom da je car Konstantin, koji je doneo edikt (a kojim su hrišćani nakon vekova progona dobili mogućnost da slobodno ispovedaju veru), rođen u Naisusu (današnjem Nišu).

Milanski edikt, zaštita hrišćana od progona
Milanski edikt, zaštita hrišćana od progona

Prvi u nizu događaja u čast ovog velikog jubileja biće koncert duhovne muzike ruskog hora iz Sretenjskog manastira, u Narodnom pozorištu u Nišu 17. januara. Pre koncerta predsednik Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej proglasiće 2013. za godinu Milanskog edikta. Domaćin večeri biće Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Srbiji.

Mi avgusti, ja Konstantin i ja Licinije, srećno smo se sastali u Mediolanumu i dogovorili o svim onim stvarima koje su od koristi za državu. Treba dopustiti hrišćanima i svim drugim da slobodno prigrle onu veru koju bi hteli… tako zahteva državni mir da smo mi slobodu veroispovesti i javnog bogosluženja dali ne samo hrišćanima nego i svim drugima… svako koji bi hteo hrišćansku veru ispovedati to može slobodno da čini, da mu niko u tome ne smeta i da ga ne uznemirava…

Podsećamo da je 17 rimskih imperatora poteklo sa ovih prostora, da je Sirmijum bio jedan od četiri glavna grada Rimskog carstva, a lokaliteti poput Viminacijuma, Medijane, Feliks Romulijane, Naisusa, Justinijane Prime predstavljaju pravo arheološko blago iz antičkog perioda.

Predstavu „Konstantin: Znamenje anđela“, rađena za ovu priliku, premijerno će 27. februara izvesti ansambl Niškog narodnog pozorišta. Reč je o istorijskoj drami koju je napisao Dejan Stojiljković, autor bestselera „Konstantinovo raskršće“. Proslava se, potom, seli na lokalitet Viminacijum, gde će 18. maja biti otvorena velika izložba „Konstantin i njegovo doba“. Ovu izuzetnu postavku Narodnog muzeja iz Beograda činiće 40 eksponata iz 4. veka. Istog dana, u Rimskoj areni u Viminacijumu, na lokalitetu kroz koji je prodefilovalo najviše rimskih imperatora, biće izvedena Verdijeva opera „Aida“. Izvešće je ansambl Opere beogradskog Narodnog pozorišta. Najavljeno je učešće jedne ili dve svetske operske zvezde.

Kako je čitava 2013. u znaku Milanskog edikta, postojaće nekoliko centralnih događaja. Posle 3. juna, kada se obeležava gradska slava Niša – Sveti car Konstantin i carica Jelena, jedan od najvažnijih odigraće se 28. juna kada će predsednik Srbije ugostiti predsednike država i vlada iz drugih država. Ne manje važan je i 6. oktobar, kada će biti održana zajednička liturgija svih poglavara pravoslavnih crkava i ostalih velikodostojnika hrišćanskih zemalja – ističu organizatori.

Od januara do novembra biće održana i mnogobrojna predavanja i naučni skupovi na temu „Milanski edikt“, kao i još neke kulturne manifestacije. Kao veliki spektakl najavljen je koncert neoklasične muzike, pod nazivom „Konstantinus Magnus“ (3. jun), u izvođenju ansambla Aleksandra – Sanje Ilića. Pored ovih umetnika, u Niškoj tvrđavi nastupiće i orkestar i hor Opere i Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda i etno-pevači.

Beogradska filharmonija na istom mestu će 15. juna izvesti Betovenovu „Devetu simfoniju“. Dve nedelje kasnije, na Vidovdan, u Niškoj tvrđavi će biti izveden Verdijev „Trubadur“, a 14. septembra koncert vizantijske muzike, pod nazivom „Muzika Konstantinovog grada“.

Poslednje u nizu kulturnih dešavanja biće u beogradskoj „Areni“. Reč je o premijeri opere „In hoc signo“, po libretu Dejana Mladenovića, za koju muziku komponuje Marko Frizina.

Slični članci