Tajanstvena korozija na starom srebru Tribala

Bogato ukrašenu traku od srebrnog lima, debljine samo jedan milimetar, neprocenjivi arheološki nalaz iz Batinca, napala tajanstvena korozija. Stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju spasavaju mistični ritualni pojas star 2.600 godina.

Ritualni pojas star 2.600 godina
Ritualni pojas star 2.600 godina

Stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) u Beogradu grozničavo rade na odgonetanju uzroka misteriozne korozije koja je ugrozila 26 vekova star srebrni pojas drevnih Tribala, jedan od najznačajnijih arheoloških nalaza u Srbiji. Reč je o bogato ukrašenoj traci od srebrnog lima, dugoj 95 centimetara, debljine samo jedan milimetar, izrađenoj krajem šestog veka pre nove ere. Ona je u paru sa gotovo identičnim pojasom pronađena šezdestih godina u selu Batinac kod Ćuprije, a naučnici smatraju da su ove minuciozno ukrašene trake nosili najviši dostojanstvenici Tribala.

Prošle godine došlo je do nevrovatnih promena na pojasu od srebra koji je naglo počeo da tamni i menja boju – kaže konzervator Nataša Krstić iz Ateljea za konzervaciju metala CIK. – Sada fizičko-hemijskim analizama detaljno ispitujemo strukturu metala da bi odgonetnuli uzrok čudnih promena.

Pojas je u laboratoriju CIK stigao iz Zavičajnog muzeja u Jagodini gde se čuva od 1959. godine, kad je otkupljen od nalazača. Ni tokom 2.500 godina pod zemljom, ni u vitrini muzeja srebro nije izgubilo sjaj, a onda je prošle godine potpuno neočekivano počelo da menja boju.

Ovakve promene su gotovo nezabeležene kod plemenitih metala kao što je srebro – kaže konzervator Danijela Jovanović. – Tek kada utvrdimo šta ih je izazavalo moći ćemo da odredimo postupak za vraćanje starog blistavog sjaja pojasu.

Dragoceni predmet koji pokušavaju da spasu konzervatori CIK u svetskoj nauci su klasifikovani kao „pojasevi tipa mramorac“, a ime duguju selu u dolini Velike Morave gde su pronađena prva dva primerka. Pojas koji je sad ugrožen misterioznom korozijom 2004. je izazvao senzaciju u Nemačkoj na izložbi „Srebro i zlato Ilira i Kelta na centralnom Balkanu“.

Reč je o najskupocenijim predmetima s kraja šestog i početka petog veka pre nove ere – naglašava prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU, čiji su radovi o pojasevima objavljeni u najuglednijim svetkim naučnim časopisima. – Oni se nalaze uvek u paru, a do sada je nađeno ukupno 24 primerka pojasa od plemenitih metala, i to isključivo u Srbiji. Oni dostižu dužinu odo 1,2 metra i bogato su ukrašeni iskucavanjem. Od do sada poznatih primeraka, dva iz Novog Pazara izrađena su od zlatnog lima, a ostali od srebrnog.

Ritualni pojas star 2.600 godinaPojasevi iz srednje Evrope koji potiču iz istog vremena su manji i neuporedivo skromniji, i izrađeni su od bronze. Profesor Stojić naglašava da se u indoevropskoj tradiciji srebro smatra obležjem svetlosti dana i kraljevskog dostojanstva i da su pojasevi verovatno bili deo opreme i kao lenta nošeni preko ramena i grudi

Najinteresantniji su upravo pojasevi pronađeni u Batincu – kaže Prof Stojić. Jedini su bili pozlaćeni, što je znatno obogatilo njihovu simboliku. Zlato je smatrano za „mineralnu svetlost“ zastupnika Sunca na Zemlji i svega što ono najmarkantnije nebesko telo daruje čoveku, od plodnosti, ljubavi i znanja, do moći i vlasti.

TAJANSTVENI UKRASI SREBRNI POJAS je izuzetno fino izrađen, jedva nešto deblji od hartije, kažu konzervatori iz CIK. – Neverovatno je što na ovako dugačkoj i tankoj traci uopšte nema tragova zavarivanja, što ukazuje da je iskovana od jednog komada metala – kaže konzervator Nataša Krstić. Ukrasi su izvedeni savršeno precizno iskucavanjem, a na zadnjoj strani vidi se i da su majtori od pre 25 vekova koristili šestar. – Pored geometrijskih ukrasa na jednom od pojaseva iz Batinca je ugravirana unikatna predstava jahača na mitskoj životinji s kopljem u ruci – kaže prof. dr Stojić. Tek nekoliko vekova kasnije pojavljuju se slične predstave „tračkog konjanika“ na prostoru Balkana.

Izvor: Večernje novosti

Slični članci