Jubilej Milanskog edikta povod za završetak konzervacije Konstantinove palate. Višedecenijski nemar „preživelo“ tek 60 centimetara drevnih zidova
NIŠ – Ostaci palate sa oktogonom, za koju postoje ozbiljne indicije da bi mogla da bude nekadašnja rezidencija Konstantina Velikog, najzad su počeli da se dovode u red, odnosno okončana je prva faza, dok u drugoj predstoji otkrivanje mozaika, te njihova konzervacija, uz nastavak arheoloških istraživanja. U Zavodu za zaštitu spomenika u Nišu, uz podsećanje da su Grad i Republika za ove namene do sada izdvojili 2,7 miliona dinara, pa su – gotovo četvrt veka posle otkrića na Gradskom polju obavljeni prvi ozbiljniji radovi na ovom lokalitetu, izražavaju nadu da će do proslave godišnjice Milanskog edikta, naredne godine, konzervacija i prezentaciji palate biti završeni.
Ipak, što zbog dejstva atmosferskih prilika i vegetacije, što zbog kradljivaca građevinskog materijala, zidine koje su nekada bile tri metra, danas su visoke tek 60 centimetara!
A kada su daleke 1988. godine, tokom iskopavanja, iz zemlje počele da se pojavljuju tragovi antičke građevine sa velelepnim mozaicima, freskama, te podnim i zidnim grejanjem, uzbuđenim arheolozima bilo je jasno da je samo Konstantin Veliki u antičkom Naisusu mogao da bude vlasnik takvog zdanja. Zahvaljujući nekadašnjem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Petru Petroviću, počelo je veliko istraživanje Carske palate, ali je nečijim dekretom prekinuto, a objekat je – zatrpan!
Dugogodišnji nemar, potom, doprineo je da korenje drveća u priličnoj meri ošteti ostatke mozaika i zidova, a lokalitet je služio i kao deponija: za odbačene karoserije automobila i stare gume…
– Procenjuje se da je objekat bio širok preko 60, a dug 80 metara – ističe Toni Čerškov, arheolog niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika, koji je svojevremeno otkrio ovo zdanje. – Pronađeni su i noseći stubovi, širine jednog metra, što nameće pretpostavku da je i visina objekta bila impozantna. Sve, dakle, ukazuje na to da bi ova građevina mogla da bude carska palata, posebno što je teško pretpostaviti da bi jedan imperator boravio na mestu koje nije bilo utvrđeno, kao što je bila Medijana, a ova palata sa oktogonom nalazi se baš na mestu gde je izvesno bila antička utvrda. I činjenica da objekat nije uništen do temelja ukazuje da rušenja Huna i Avara nisu bila potpuna, pa bi u njegovom okruženju lako mogli da pronađemo još bedema…
Izvor ‚‚Večernje NOVOSTI“
