četvrtak, 19. oktobar 2017. - 14:58

Misterija dečaka faraona

Jubilej, 90 godina od otkrivanja Tutankamonovog groba, u senci sukoba u Egiptu. Grobnicama u Dolini kraljeva, zbog oštećenja, preti zatvaranje. Umesto originala biće izložene replike

Tutankamonova grobnica

ISPITUJUĆI arheološke ostatke u Dolini kraljeva u Egiptu, pre tačno 90 godina, Britanac Hauard Karter slučajno je pronašao grobnicu faraona Tutankamona. Ova gotovo netaknuta grobnica, stara više od tri milenijuma, jedno je od najvažnijih istorijskih otkrića. Vest koja je u novembru 1922. obišla svet obnovila je interesovanje za egipatsku kulturu, a pogrebna maska dečaka-kralja danas se smatra najprepoznatljivijim simbolom te kulture.

Ovaj veliki jubilej, nažalost, u Egiptu danas malo ko slavi. Tutankamonov „rođendan“ u senci je političkih previranja, sukoba i pljački njegovog blaga izloženog u Kairu, a njegov grob retko ko obilazi. Nema više gužvi u Luksoru i Dolini kraljeva. Uprkos uveravanjima vlasti da su bezbedni, turisti, koji su Egiptu donosili 9,5 milijardi dolara godišnje, poslednjih godina sve ređe dolaze u ovu afričku zemlju.

Pre desetak dana, vlasti su organizovale skromnu svečanost u kući Hauarda Kartera, danas pretvorenu u muzej, nekoliko kilometara udaljenu od Doline kraljeva. Unuk britanskog lorda Džordža Karnarvona, koji je bio Karterov mecena i koji je sa njim ušao u Tutankamonovu grobnicu, prisetio se reči svoga dede:

– Kada je Karter ušao u grobnicu, moj deda ga je upitao „vidiš li nešto“, a ovaj je izgovorio ono čuveno: „Da, vidim predivne stvari!“

Lord Karnarvon i britanski egiptolog sarađivali su godinama. Istraživanje u Dolini kraljeva trebalo je da bude njihov poslednji zajednički posao. Dok su Karter i njegovi ljudi čistili prostor oko ruševina slučajno su naišli na stepenice koje su se spuštale u Tutankamonovu grobnicu. Ovo otkriće bilo je bez presedana. Bila je to prva kraljevska pogrebna odaja koja je sačuvana u celosti, sa svim faraonovim blagom unutra. Mrtvačka maska, teška 11 kilograma čistog zlata, sa kojom je sahranjen, postala je simbol neobjašnjivih tajni drevnog Egipta.

Od 4. novembra i prvog susreta sa grobnicom dečaka-kralja, prošlo je nekoliko meseci tokom kojih su Karter i njegova ekipa proučavali i popisivali svaki detalj na koji su nailazili. Britanski arheolog prvi je, 16. februara 1923, došao do groba Tutankamona. O ovom višemesečnom „napredovanju“ kroz podzemne odaje izveštavali su novinari iz celog sveta. Ipak, samo je predstavniku američkog „Tajmsa“ dozvoljeno da izveštava sa lica mesta, ostali su prenosili izjave Hauarda Kartera i drugih zvaničnika. Uprkos opsežnom istraživanju, mnoge tajne Tutankamona nikada nisu „isplivale“.

Jedanaesti kralj 18. dinastije verovatno bi nestao u ponoru istorije da ga Karter nije otkrio. Jer, njegova vladavina je trajala kratko, baš kao i njegov život. Rođen oko 1330. godine pre naše ere, Tutankamon po svemu sudeći nije dočekao 20. rođendan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima, a o vladavini koja je trajala desetak godina malo se zna.

Egiptolozi, predvođeni poznatim stručnjakom Zahijem Havasom, izneli su pre dve godine naučne dokaze koji potvrđuju da je čuveni faraon plod incestuozne veze kralja Ehnatona i jedne od njegovih pet sestara. Problematičan rodoslov mladog kralja možda objašnjava ozbiljna genetska oboljenja i preranu smrt u 19. godini. Naučnici su uspeli da dokažu postojanje nekoliko teških bolesti, ali nijedna pojedinačna nije uzrokovala smrt. Rupa na zadnjem delu lobanje, za koju se ranije pretpostavljalo da je uzrok ubistva, nastala je greškom u procesu balsamovanja. Stručnjaci su dokazali i da je mladi kralj bolovao od akutne malarije, kao i da je neposredno pred smrt slomio nogu.

– Tutankamon se borio sa nekoliko naslednih bolesti, a njegovu smrt ubrzala je malarija i slomljena noga – zaključak je Zahija Havasa, koji je kao šef Vrhovnog saveta za antikvitete vodio istraživanje.

Vera da će svaku osobu koja, na bilo koji način, uznemiri mumije egipatskih vladara, stići „kletva faraona“, posle otkrića Tutankamonovog groba, još više je dobila na snazi.

Mediji su izveštavali o misterioznoj smrti jednog od Karterovih pomoćnika, ali i lokalnog stanovništva koje je pomagalo u iznošenju i popisu stvari iz grobnice.

Oni koji su verovali u prokletstvo dobili su „zvaničnu potvrdu“ kada je umro lord Karnarvon, šest nedelja nakon ulaska u faraonovo poslednje prebivalište. Britanskog mecenu najpre je ujeo komarac, potom je greškom brijačem zasekao ranu koja se inficirala.

Zvanično, umro je od trovanja krvi, ali je nezvanična verzija, mnogo popularnija, da ga je stigla faraonova kletva.

Misterije koje okružuju najpoznatijeg dečaka-kralja prisutne su i danas, kada svet slavi 90 godina od velikog otkrića.

Tutankamonova grobnica u čuvenoj Dolini kraljeva u Luksoru i dalje je jedna od najvećih turističkih meka. Nažalost, horde posetilaca koje decenijama obilaze Luksor, napravile su nepopravljivu štetu.

Budući posetici Doline kraljeva moraće da se zadovolje detaljno izrađenim replikama grobnica, ali egipatske vlasti još nisu odlučile kada će te „mere opreza“ stupiti na snagu.

– Grobnice nisu građene sa idejom da ih neko posećuje.

Bile su očuvane više od 3.000 godina, ali u poslednjih devedeset, od kada ih je otkrio Karter, stanje se dramatično pogoršalo – objašnjava britanski umetnik Adam Lo, koji se nalazi na čelu tima zaduženog za izradu replika.

Promene u temperaturi, vlažnost vazduha, ugljendioksid i neoprezni turisti naterali su vlasti da narede trajno zatvaranje istorijskih spomenika u Dolini kraljeva.

Egipatski savet za antikvitete je nekolicini vrhunskih umetnika još 2009. dao zeleno svetlo za izradu tri kopije grobnica.

Prva završena, Tutankamonova, predstavljena je u Kairu pre dve nedelje, u sklopu proslave 90 godina od njenog otkrića.

Ljubitelji umetnosti koji imaju želju da ipak vide original, moraće uskoro da krenu u Egipat. Mada tamošnje vlasti još ne daju datum „zamene“, veruje se da će na proleće 2013. u Dolini kraljeva moći da se vide – samo replike!

BLAGO IZ GROBNICE VIŠE od 3.000 dragocenosti stavljeno je u Tutankamonovu grobnicu nakon njegove smrti, a zidovi su ocrtani scenama njegovog puta u zagrobni život. Sarkofag je napravljen od čistog zlata i težak je oko 110 kilograma. Najveća i nesumnjivo najpoznatija dragocenost iz grobnice mladog kralja je posmrtna zlatna maska. Tutankamonovo blago je obilazilo svet na različitim izložbama, a danas se čuva u muzeju u Kairu.

Izvor ‚‚Večernje Novosti“

Slični članci