Šta se stvarno desilo sa Majama

Mnoge su civilizacije u istoriji imale svoje uspone i padove, ali malo koja je iščezla tako iznenada i tako temeljito kao kultura Maja.

Jedno od zdanja drevnih Maja
Jedno od zdanja drevnih Maja

Šta je krenulo naopako?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su dati mnogi naučnici. Najnovija istraživanja pokazuju da su veliku kulturu, koja je vekovima cvetala u mnogim aspektima, uništile klimatske promene i društvene aktivnosti, a ne neke katastrofe poput vulkanskih erupcija, oluja ili bolesti. Suočeni sa strašnim, dugotrajnim sušama, Maje su jednostavno pokupile svoje stvari i odselili se.

Civilizacija Maja svoj je vrhunac dosegnula između 300. i 600. godine nove ere. U tom tzv. klasičnom razdoblju od Gvatemale, preko Beliza do Jukatana niknulo je 60-ak gradova u kojima je živelo između 60 i 70 hiljada stanovnika. Izgradili su svetišta, igrališta i složene sustave skladištenja vode; raspravljali su o filozofiji, uživali u prvoj vrućoj čokoladi na svetu i razvili vrlo precizan astronomski kalendar koji su neki pogrešno interpretirali pa zaključili da predviđa kraj sveta u decembru 2012. Poljoprivreda je takođe cvetala – padine brežuljaka pretvorene su u terase s kojih se hranila sve brojnija populacija.

Ali onda se dogodio pad koji je trajao više od dva veka. Do 1100. nekada napredni gradovi postali su pusti. Zašto su se Maje odselile i kuda su otišli?

Složeni razlozi

Kada su u 19. veku arheolozi počeli da iskopavaju prve srednjoameričke ruševine pojavile su se brojne teorije o katastrofičnim uzrocima propasti Maja. Međutim, nove studije otkrivaju da su ti razlozi bili brojni i složeni – od ratova do suše i gladi.

Prema poslednjem istraživanju, predstavljenom u novom broju časopisa Science, klimatske promene odigrale su ključnu ulogu u ovom procesu, a Maje su i sami bili delimično odgovorni za njih. Dugotrajne suše izazvale su probleme u poljoprivredi i nestabilnost koja je rezultirala ratom i padom velikih gradova. Nakon političkog pada nastupila je još jedna velika suša koja je onemogućila oporavak civilizacije.

Ova teorija nije nova; neki naučnici su već ranije potkrepili određenim dokazima. Međutim, u novoj studiji stručnjaci su proveli dosad najpreciznije analize vremenskih prilika i razmera suša zapisane u špiljama i pokušali su da slože ceo mozaik priče o propasti Maja.

Međunarodni tim na čelu s Daglasom Kenetom, antropologom s Pensilvanija Stejt Univerziteta uzeo je uzorke stalagmita u pećini Jork Balum koja je otkrivena nedaleko od drevnog naselja Maja. Stalagmiti, koji se stvaraju taloženjem minerala u vodi koja kaplje odozgora, rastu brže u kišnijim godinama. Zbog toga su dobri indikatori klimatskih okolnosti. Jedan od prikupljenih uzoraka toliko je velik i star da pokazuje kakve su bile vremenske promene u poslednja dva veka.

Autori studije pišu da su njihove analize utvrdile da je rano klasično razdoblje Maja bilo neobično vlažno, vlažnije od prethodnih hiljadu godina. Tokom tog razdoblja, od 440. do 660, populacija je rasla i niknuli su gradovi. Sva važnija postignuća civilizacije Maja ostvarena su u tih 200-tinak godina. Ako stalagmiti otkrivaju da su ova dva veka zapravo bila anomalija. „Majanski sustavi bili su utemeljeni na uzorcima vremena u kojima je bilo obilje kiša“, rekao je Kenet i dodao: „Kada su se uzorci promijenili više se nisu mogli održavati.“

 Nepoverenje i nestabilnost

Verski i politički sistem Maja temeljio se na verovanju da vladari direktno komuniciraju s bogovima. Kada ta komunikacija više nije stvarala kiše i žetve, razvile su se napetosti. Na primer u samo 25 godina od 750. do 775. 39 zaraćenih vladara naručilo je isto toliko kamenih spomenika koji svedoče o sukobima, ratovima i strateškim savezima. Ali okolnosti su s vremenom postale još teže. Od 1020. do 1100. regiju je zahvatila najduža suša u 2000 godina. S njom su pali urodi, a nastupili glad, iseljavanje i pomor. Do dolaska konkvistadora u 16. veku broj Maja u unutrašnjosti pao je za 90 odsto, a brojni gradovi bili su već napušteni.

Ljudski uticaj na klimu

Naučnici smatraju da su Maje delomično i sami uzrokovali klimatske promene i suše. „U regiji su živeli deseci miliona ljudi koji su gradili gradove i farme na račun šuma“, naglasio je klimatolog Benjamin I. Kuk. Njegove računalne simulacije pokazale su da je seča šuma prekinula prirodni ciklus toka vlage iz tla u atmosferu i lokalno smanjila vlažnost za katastrofalnih pet do 15 odsto. Kada se tome pribroje prirodni trendovi, jasno je da je situacija bila neizdrživa. Kuk upozorava da nam se slično može dogoditi i danas.

Zašto se Maje nisu oporavile?

Prema istraživanju koje je u avgustu u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences objavio Bili Li Tarner civilizacija Maja nije prestala da postoji ni nakon pada gradova niti nakon dolaska konkvistadora. ‘U tom području još uvek postoje ljudi naroda Maja. Njihova kultura i tradicije su se održali, međutim, gradovi nisu’, rekao je Tarner koji smatra da je jedan od retkih sličnih istorijskih primera tako radikalnog iseljavanja kambodžanski grad Angkor Vat iz 15. veka.

Iako su se vremenske prilike u regiji s vremenom popravile, stanovništvo se nije vratilo u gradove. Zašto? Prema Tarneru Maje su nastanili obale i verovatno zaboravili na gradove. Život u umerenoj klimi priobalja bio je ugodniji i sigurniji – nije bilo katastrofalnih potresa i bolesti, a s vremenom su se promenile i trgovinske rute.

Izvor : VESTI

Slični članci