ponedeljak, 28. septembar 2020. - 19:42

Peruansko blago vraćeno kući

Univerzitet Jejl vratio predmete koji su pre jednog veka odneti iz Maču Pikčua. Po otkriću drevnog grada, u Ameriku odneto više od 50.000 relikvija

Drevni grad Maču Pikču
Drevni grad Maču Pikču
TREĆI i poslednji kontingent sa artefaktima iz drevnog grada Inka Maču Pikču, koji se nalazio na univerzitetu Jejl, pre desetak dana stigao je u Kusko, u Peru. Reč je o relikvijama koje je pre više od jednog veka ekspedicija, predvođena istraživačem Hajramom Bingamom, odnela iz drevnog grada u Ameriku „radi proučavanja“.
U 127 sanduka, avionom je prevezeno oko 35.000 keramičkih fragmenata i oko 700 kamenih delova. Ovaj arheološki materijal biće smešten u muzeju Maču Pikču u Kusku, gde se već nalaze vredni artefakti (mumije i skeletni ostaci) koji su tokom prošle godine, u aprilu i decembru, stigli iz Jejla.
Kada je sleteo avion sa poslednjom pošiljkom sa američkog univerziteta, na peruanskom aerodromu ih je dočekala visoka državna delegacija.
– Ovom predajom ispunjen je dogovor koji su 2010. godine potpisale peruanske vlasti i predstavnici univerziteta Jejl – poručila je ministarka kulture Blanka Alva Gerero.
Posle više od veka „izgnanstva“, peruansko nacionalno blago vratilo se kući! Jedan deo relikvija odnet je krajem 1911. iz Maču Pikčua, samo nekoliko meseci nakon što je američki istoričar i profesor na Jejlu Hajram Bingam svetu otkrio postojanje ovog drevnog grada. Bingam se, nakon otkrića, nekoliko puta vraćao u Peru sa velikom ekspedicijom, a pri odlasku su „u istraživačke svrhe“ odneli pomenute starine.
Peruanske vlasti su decenijama pokušavale da vrate svoje nacionalno blago. Pre nekoliko godina odnosi su se toliko zaoštrili da je slučaj stigao na međunarodni sud. Peru je tražio povraćaj relikvija, ali i višemilionsku odštetu od uglednog univerziteta. Tačka na taj sukob stavljena je početkom 2010. kada je postignut dogovor da Jejl vrati sve artefakte. Kao ustupak, peruanske vlasti su dozvolile studentima istorije umetnosti i arheologije tog univerziteta da borave i usavršavaju se po nekoliko meseci u istraživačkoj laboratoriji u Kusku.
Maču Pikču je decenijama bio sakriven u planinskom vencu Anda. Za njegovo postojanje je i u Peruu znao samo mali broj ljudi, uglavnom stanovnika u obližnjoj dolini. Za ostatak sveta bio je dugo čuvana tajna. Kada je 1908. bio na naučnom kongresu u Čileu, Bingam je prvi put čuo glasine o „netaknutim naseljima starih Inka“. Vraćajući se u Ameriku, preko Perua, jedan domorodac ubedio ga je da poseti grad Ćokekirao, iz ere pre Kristofera Kolumba. Reč je o ostacima grada Inka, na jugu Perua, koji po svojoj strukturi i arhitekturi podseća na Maču Pikču. Tri godine kasnije (1911), Bingam je organizovao ekspediciju sa Jejla i vratio se na Ande. Izvesni Melćor Arteaga, stanovnik iz susednog mesta, 24. jula poveo ih je do „zaboravljenog grada“ Maču Pikčua.
– Tvrdim da se nijedno mesto na svetu ne može uporediti sa ovim – zapisao je Hajram Bingam u dnevniku prve utiske. U današnjem svetu, u kome nam je dostupan pejzaž i „s kraja sveta“, možemo samo da zamišljamo kakvu je veličanstvenu sliku Bingamu i njegovim saputnicima dao grad Inka.
relikvije
Smešten visoko na planini, na 2.430 metara nadmorske visine, „Stari vrh“ (u prevodu sa jezika Inka – kečua) se nalazi na 80 kilometara od Kuska. Većina arheologa veruje da je sagrađen za Pačakutija, cara Inka koji je živeo između 1438. i 1472. Pretpostavlja se da je drevni grad sagrađen oko 1450, kada je to carstvo bilo na vrhuncu, ali je samo sto godina kasnije napušten, a ubrzo i zaboravljen.
Bingamovo otkriće promenilo je sve. Danas je Maču Pikču najpoznatija „ikona“ iz sveta Inka. Od 1983. nalazi se na Uneskovoj listi zaštićene svetske baštine, a 2007. izglasan je za jedno od Sedam novih svetskih čuda.
Kao jedna od najpoznatijih svetskih atrakcija, Maču Pikču je za Peru unosna ekonomska i komercijalna investicija. Od njegovog otkriće do danas broj turista je u stalnom porastu. Neodgovornost u kombinaciji sa previše posetilaca pretili su u nekoliko navrata da oskrnave ovaj veličanstveni istorijski spomenik. Tokom osamdesetih godina velika stena sa centralnog trga sklonjena je sa svog prirodnog mesta, a teren je „raščišćen“ da bi se stvorio prostor za – heliodrom. Posle decenije protesta uglednih ljudi, naučnika, arheologa, Uneska, peruanske vlasti su zatvorile pistu i uspostavile „zonu zabranjenog leta“.
Maču Pikču
Veliku pretnju najpoznatijem simbolu Inka predstavljaju i turisti. Zbog toga je pre nekoliko godina ograničen broj posetilaca na 2.500 dnevno. Peruanske vlasti su prošle godine izradile „stručnu studiju“ u kojoj se tvrdi da Maču Pikču „uz dobru organizaciju može da primi dvostruko više posetilaca“. Ove najave naišle su na jednoglasnu osudu stručne javnosti, a „studija“ je u potpunoj suprotnosti sa mišljenjem stručnjaka iz Uneska, koji kao „hitne mere“ predlažu dodatno smanjenje broja turista.
Na sva upozorenja vlada Perua je pre tri meseca „odgovorila“ najavom izgradnje velikog međunarodnog aerodroma u Kusku. „Investicija vredna 400 miliona dolara pomoći će da odgovorimo na sve veći priliv turista“, poručio je tamošnji resorni ministar koji je pre nekoliko dana saopštio još jednu „novinu“ – karta za ulazak na Maču Pikču od januara će poskupeti na 18,5 dolara po osobi.
I najveći optimisti, međutim, sumnjaju da u borbi između novca i kulture svevremenska lepota Maču Pikčua ima šansu za pobedu.
Izvor: ‚‚Večernje novosti“

Slični članci