Vinča: Septičke jame na antičkom nalazištu

Tragedija lokaliteta na kom je pre 7.500 godina rođena evropska civilizacija. Na 15 hektara koje je država zaštitila kao kulturno dobro – 17 septičkih jama

 

Kustos Janković kaže da su ovde od predmeta vinčanske kulture ostale samo replike

 

ISTORIJA pamti samo narode kontinuiteta. Mi ga imamo ali ga se odričemo, gorko konstatuje arheolog Dragan Janković, kustos Arheološkog nalazišta Vinča stojeći kraj odronjenog dunavskog brega. Iz deset metara visoke litice od beličaste zemlje vire ostaci kuća prvog grada Evrope – centra civilizacije koja se pre 7.500 godina prostirala od Severnog do Crnog mora.

Vinčansko Belo brdo koje je 1908. počeo da istražuje otac srpske arheologije Miloje Vasić i doneo joj svetsku slavu, danas se pretvara u klizište koje odnosi u nepovrat svedočanstva o blistavim milenijumima civilizacije.

Arheološki lokalitet prostire se na 15 hektara, a do sada je istraženo samo 10 ari, jer ni posle tridesetak godina od eksproprijacije nisu regulisana imovinsko-pravna pitanja sa vlasnicima okolnih voćnjaka i dvorišta.

– Na 15 hektara lokaliteta koje je država zaštitila kao kulturno dobro od najvećeg značaja nalazi se 17 septičkih jama. Državu izgleda ne zanima da reši imovinsko-pravne probleme, što je prvi uslov da Vinča bude stavljena na listu UNESKO. U tom slučaju morala bi i sama da brine o lokalitetu a to očigledno, ne želi. Svaku inicijativu naučnika birokrate odbijaju izgovorima da su takvi procesi dugotrajni, komplikovani, skupi. To traje već decenijama.

Lokalitet je zbog pokretanja klizišta već gotovo tri godine zvanično zatvoren, ali posetioci i pored toga svakodnevno dolaze, naročito stranci.

– Svaki diplomata akreditovan u poslednje tri decenije u Beogradu posetio je Vinču, ali na lokalitet za to isto vreme nije došao ni jedan jedini srpski ministar kulture – ogorčen je naš sagovornik.

Lokalitet leti često posećuju naši iseljenici koji žele deci da pokažu da potiču iz zemlje gde se rodila evropska civilizacija. S tom namerom je i gospođa Petrović, koja već dve decnije živi u Australiji, dovela u petak kćerku i sina da vide Vinču i čuju sagu o Vinčancima.

– Oni su došli do sudbinskog otkrića – đubrenja zemljišta – i postali stajaći narod jer više nisu morali da se sele posle par godina kad isposte njive – objašnjavao je Janković. – Proizvodili su sve više hrane i počeli da je menjaju za drugu robu, pa je tako i ljudska civilizacija otkrila trgovinu. Prava tehnološka revolucija nastala je kad su na obližnjoj Avali otkrili mineral cinabarit koji su pekli i sitnili u prah od koga se pravila neprocenjivo vredna crvena boja. Prenosili su je preko Dunava i trampili za opsidijan – vulkansko staklo, koje su cepali u tanke oštrice oštrije od žileta i pravili prve noževe, srpove, brijače.

Vinčancima je svet postao mali i krenuli su da trguju u dolini Morave, a ubrzo su otkrili da su njihovi zemljaci već naučili da tope rudu bakra, prvi na svetu. Trgovački put se produžio do Egejskog mora gde su robu trampili za luksuzne narukvice od školjki, koje arheolozi nalaze tokom iskopavanja u Vinči.

– Trgovac nije prenosio samo robu već i informacije i svet je protresla prva informatička revolucija. Ubrzo je cela Evropa postala njihovo tržište, a Vinča je postala grad zanatlija i trgovaca. Koristili su kuće sa više soba, omalterisane i grejane pećima, grupisane u ulicama – objašnjava kustos. – Otkrića s Vinče su promenila shvatanja o praistorijskom čoveku i dokazala da evropska civilizacija nije rođena na istoku već u Evropi.

Posetioci su zapanjeni slušali priču o veličanstvenoj Vinčanskoj kulturi, ali je magija nestala posle prvog pitanja male Srpkinje iz Australije, gde može da vidi to o čemu arheolog priča i da li postoje knjige i filmovi o Vinči da ih ponese svojim prijateljima na drugom kontinentu.

– Nažalost, eksponati ne mogu da se vide nigde, a ni knjiga ni propagandnog materijala nema – tužno je priznao Janković.

[su_note]BARAKA ZA ISTORIJU JEDINI izložbeni prostor za nalaze s Vinče, koja se istražuje duže od veka, do zatvaranja lokaliteta pre dve i po godine bila je baraka koju je arheolozima još osamdesetih poklonila JNA. Međutim i ona je potpuno oronula i eksponati više nisu bili bezbedni, pa su sklonjeni po raznim podrumima kulturnih institucija. Arheolozi kažu da su nedavno dobili nešto novca i uložili ga u renoviranje barake pa očekuju da će obnovljena skromna postavka moći da se vidi za dva-tri meseca.[/su_note]

Izvor ‚‚ Novosti.rs „

Slični članci