Lepenci živeli u kućama za 21. vek

Arhitekta Hristivoje Pavlović tvrdi da je Lepenski vir sa svojom arhitekturom bio prvi savremeni grad. U Đerdapskoj klisuri pre 9.000 godina nikao prvi grad s eko-kućama i podnim grejanjem

ČOVEČANSTVO je još promrzlo čučalo u pećinama, dok su se misteriozni stanovnici Lepenskog vira, pre oko devet milenijuma, baškarili u prvom gradu sveta i eko-kućama koji se smatraju najmodernijom tekovinom arhitekture 21. veka, smatra arhitekta Hristivoje Pavlović, koji već godinama učestvuje u istraživanjima jedne od najvećih i najzagonetnijih civilizacija. Ona je nastala na rečnoj terasi u delu Đerdapske klisure gde je specifičan sastav stena stvorio prirodni rezervoar toplote idealan za život plemena koje se smatra začetnikom evropske civilizacije.

– Lepenci su potpuna misterija jer nema kulture s kojom bi se mogli uporediti – kaže Pavlović. – Ne zna se odakle su došli, ni kuda su otišli, posle dve hiljade godina boravka u Lepenskom viru. Istraživanjem ostataka njihovih kuća ustanovili smo da su upotrebljavali jednu vrstu betona, poznavali su geometriju i umeli da prave kuće sa samonosećom kupolastom konstrukcijom.

Sagovornik „Novosti“ smatra da je istraživanje Lepenskog vira neopravdano palo u zapećak posle smrti akademika Dragoslava Srejovića, koji ga je kao mlad arheolog otkrio 1965. prilikom izgradnje hidroelektrane na Đerdapu.

– Srejovićev rad je ostavio otvoreno pitanje izgleda kuća Lepenaca – kaže Pavlović. – Nikad nije bio zadovoljan hipotezom svojih saradnika da su one ličile na šator na dve vode. Sa stanovišta arhitekture, potpuno je nelogično da ljudi koji stanuju 2.000 godina na jednom mestu koriste šatorsku konstrukciju koja je vezana za nomade. To ne ide uz kulturu koja je stvorila prvu monumentalnu skulpturu na svetu, napravila podelu rada i pripitomljavala životinje.

Istražujući Srejovićeve zabeleške, radoznalog arhitektu zaintrigirala je rečenica slavnog arheologa da su kuće Lepenaca možda ličile na pećine, jedino stanište koje je do njihovog doba ljudski rod poznavao. Postavilo se pitanje, da li su ljudi pre 9.000 godina umeli da konstruišu lučne svodove nalik pećinskim i koji bi građevinski materijal pri tome koristili. Odgovor je pronađen u obližnjem selu Boljetin, gde još ima narodnih majstora koji umeju da naprave prirodni beton od mešavine ovdašnje specifične gline i drveta, a koji ima izuzetne mehaničke osobine i ne puca.

– Armatura za lepenske građevinske konstrukcije, odnosno endemično drvo mečje leske raslo je u izobilju oko naselja. – Kao narodni majstori danas, Lepenci su malter nabacivali preko armature od ispletenog pruća, koju je donedavno pravio svaki naš seljak i koristio je da pravi plot, košnicu, trap ili vršu za ribolov.

Poslednja zagonetka ostao je oblik kuće, jer su u podovima lepenskih kuća od pečene gline ostali otvori za koje se decenijama ispravno mislilo da su bili ležišta pravih stubova konstrukcije. Pavlović je gledajući narodno graditeljstvo pokušao nešto novo i umesto pravih stubova u rupe je stavio dve unakrsno postavljene savijene mladice drveta.

– Ispostavilo se da ta dijagonalna samonoseća konstrukcija, kakvu danas imaju poluloptasti planinarski šatori, savršeno stoji – kaže Pavlović.

Sagovornik „Novosti“ kaže da su naši daleki preci uočili da se zemlja na određenoj dubini ne mrzne ni po najvećem mrazu, i da su ukopavali svoje kuće ispod tog nivoa. S druge strane, poluloptasti oblik kuće omogućavao je idaelnu cirkulaciju toplote.

Za istraživače je dugo veliki problem bio da objasne kuda je izlazio dim iz kuća – šatora Lepenaca, jer su pretpostavljali da je ložište bilo u njenoj sredini. Pavlović je analizirajući originalni materijal ustanovio da je vatra ložena ispred kućnih vrata, na trapezastom stepeništu, koje je služilo i kao zgodno mesto za sedenje i okupljanje porodice i gledanje u praistorijski televizor – plamen.

– Mali pravougaoni otvor u kući obložen i okružen kamenom nije ložište već mesto gde se čuva dragoceni žar. To malo žarište čak i zimi moglo da daje dovoljno toplote u poluloptastoj kući, koja je i preteča svih kasnijih hlebnih peći koje identično izgledaju širom Evrope.

Izvor ‚‚ Novosti.rs „

Slični članci