Mamuti iz Viminacijuma privlače pažnju sveta

Arheološki lokalitet Viminacijum kod Kostolca, poznat kao deo popularne turističke ture „Putevima rimskih imperatora“, odnedavno je ponovo privukao pažnju svetske javnosti otkrićem kostiju više mamuta.

Mamut iz Viminacijuma

Ono što ovo otkriće čini zanimljivim u svetskim okvirima je, prema rečima muzejskog savetnika u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, dr Zorana Markovića, to što se na jednom mestu, u Viminacijumu, nalaze mamuti iz različitih perioda.

Naime, 2009. godine u Viminacijumu su otkrivene kosti ženke mamuta nazvane Vika što je tada izazvalo iznenađenje među arheolozima.

Miomir Korać s kolegama na iskopinama u Viminacijumu

Pre dve sedmice arheolozi su na površinskom kopu Kostolca pronašli kosti mamuta koji je mlađi od Vike i koji najverovatnije potiče iz gornjeg pleistocena.

Ubrzo potom u neposrednoj bilizini su otkrivene nove kosti koje još nisu otkopane ali za koje se pretpostavlja da su deo skeleta pet ili šest mamuta, takođe mlađih od Vike.

– Kada bager skloni podlogu koja se nalazi iznad kostiju, pažljivijim iskopavanjem saznaćemo da li je u pitanju jedna jedinka ili više jedinki čija je koncentracija kostiju na jednom mestu. Za sada je sigurno da su u pitanju jedinke mlađe od ranije otkopane Vike – rekao je Marković Tanjugu.

 Mamuti iz Viminacijuma imali su kljove duge do pet metara

 

Paleontolozi iz Prirodnjačkog muzeja pretpostavljaju, na osnovu sedimenata u kojima su pronađene kosti, da se radi o runastim mamutima koji su izumrli krajem pleistocena pre 10.000 godina.

Telo ovih mamuta bilo je pokriveno dugom i gustom dlakom, koja ih je, uz debeli sloj masnog tkiva pod kožom, čuvala od oštre klime. Visina runastog mamuta kretala se između 2.7 i 3.2 metra, a za njih su bile karakteristične kljove do 5 metara duge i spiralno uvijene. Ostaci najvećeg broja ovih jedinki iskopani su u Sibiru.

Korać s kolegama na mestu gde je pronađen Nosko

Arheolog Nemanja Mrđić objasnio je da je na padini, na lokalitetu poznatom kao Nosak, koji se nalazi na 1.5 do 2 kilometra od Vike, početkom meseca pronađen prvi mamut, popularno nazvan Nosko, dok je u nastavku profila zabeleženo još sedam mesta na kojima su kosti presečene radom bagera.

Prostor na kome se nalaze izdrobljene kosti je površine oko tri hektara i to je za sada, prema rečima Mrđića, jedini grupni nalaz u Srbiji.

Nosko je, za razliku od Vike koja je bila na 27 metara dubine, pronađen na 19 metara i sve kosti u profilu su na sličnoj dubini, a pronađene su slučajno zahvaljujući kiši koja je sprala blato niz liticu kopa i otkrila ostatke skeleta.

Novootkriven mamut je, osim što je mlađi, i veći od Vike, o čemu svedoči otkopana kost noge dužine 1.3 metra, što znači da je noga te praistorijske životinje bila duga 2.5 metra ili više.

Mrđić kaže da su nedavno otkrivene kosti – nekoliko dugih kostiju, jedna kljova, tri pršljena i nekoliko manjih kostiju, krtije od Vikinih kostiju, koja se najverovatnije zaglavila u blatu i tu skončala, te da je neophodno delove skeleta zaštiti peskom kako bi očuvali vlažnost.

Pravi se veštački plato

 

Trenutno bager uklanja oko 100.000 kubika zemlje, kako bi se napravio veštački plato i spustili se na nivo kojim su se mamuti kretali. Tek tada će arheolozi i paleontolozi krenuti sa sistemskim istraživanjem.

Zbog nepristupačnog terena istraživanje će, kažu arheolozi, potrajati ali će rezultati biti vredni truda jer se očekuje da će biti pronađeno najmanje pet jedinki mamuta.

Marković smatra da je sasvim moguće da će prilikom otkopavanja ovih ostataka skeleta, pronaći i druge kosti koje će im “reći” da li je to doneto sa strane ili su mamuti zatečeni na tom mestu.

Novo otkriće mamuta izazvalo je, prema rečima direktora Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomira Koraća, veliko interesovanje svetskih stručnjaka.
Korać je Tanjugu rekao da je u Parizu razgovarao sa predstavnicima različitih svetskih institucija koje su sve pokazale veliko interesovanje za novo otkriće Viminacijuma.

 Paleozološki park u Viminacijumu

Korać je rekao i da planira da u Viminacijumu otvori veliki paleozološki park i da su započeti razgovori sa ljudima iz SAD u vezi sa time jer, kako je objasnio, od otkrića kostiju mnogo važnija njihova prezentacija.

Vika se za sada nalazi na mestu gde je i pronađena, što Viminacijum čini jedinstvenim u svetu, ali stručnjaci kažu da će Vika i novopronađene kosti morati da budu premeštene jer termoelektrana „Kostolac“ mora da nastavi sa iskopavanjem uglja.

– Te kosti ćemo nakon beleženja cele površine na kojoj se nalaze, pažljivo iskopati i preneti u novi deo u Arheološkom parku Viminacijum, koji će se posebno izgraditi samo za paleontološke ostatke. Tu će biti preneta i Vika, jer bager mora dalje da vrši eksploataciju tih sedimenata da bi se došlo do slojeva uglja koji je i osnovni razlog zašto se uopšte i kopalo – objasnio je Marković.

Izvor ‚‚ Blic „

Slični članci