Jedan od najpopularnijih metal detektora koji se koriste danas za istraživanje je tip detektora koji se najčešće naziva puls indukcija ili skraćeno PI. Mnogo je napisano o opštim principima rada PI detektora, ali mnoga pitanja su još bez odgovora ili ne odgovaraju u potpunosti ovom čudnim mašinama. Takođe, postoji mnogo pogrešnih tumačenja i informacija koje su pisane o PI detektorima kako oni rade.
Kao primer, u nekim knjigama postoji izjava da PI detektori ne „vidi mineralizaciju“ pa da je zato odličan detektor za korišćenje u oblastima gde ima dosta mineralizacije. Da li je ovo zaista istinita izjava? Odgovor je i da i ne.
PI detektori u osnovi ne reaguju na tipične mineralizacije gvožđa kao što je magnetit. Međutim, drugi minerali iz iste porodice mogu da izazovu reakciju. Oksidi gvožđa kao što su feritni oksid, glina i druge stvari, poput soli koja se nalaze u zemlji mogu da izazovu PI detektor da proizvede prilično jak signal.
Jedno pitanje koje se često postavlja u vezi PI detektora je šta je to operativna frekvencija PI detektora. Ovo pitanje se često postavlja onome ko pokušava da poveže svoje znanje o VLF detektorima i to isto prenese na PI detektore. Nažalost, zbog prirode ili razlike između tipova detektora, upoređivanje PI i VLF je nekako kao jabuka u odnosu na krompir. Razlike između dve vrste detektora koji utiče na njihove operativne frekvencije su prilično različite, tako da je najbolje da ne pokušavate da koristite iste standarde kada pokušavate da utvrdite neke stvari vezane za PI detektor.
Kod PI detektora puls ili impuls u sekundi (PPS) se odnosi na broj visokih impulsa koji se javljaju u navedenom intervalu. Oni variraju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada u sekundi: Generalno, više impulsa od prosečnog broja daje za nijansu bolji signal. Međutim, detektor će imati tendenciju da troše više struje sa većim pulsom. Brži puls ne znači da detektor detektuje male stvari bolje. U stvari, sasvim je lako da se izgradi PI detektor koji ima veoma nisku stopu ponavljanja impulsa (PPS) koja je veoma osetljiva na veoma male stvari, isto takomoze se izraditi i PI detektor sa visokim (PPS ) koji nije osetljiv na male stvari.
Kako PI tako i VLF će otkriti metale u odgovarajućim različitim uslovima zemljišta, pa če čak dati i odgovor na slanu vodu. Oba koriste kalem, specijalizovano kolo koje obično generiše sličan izlaz da označi neki objekat koji je detektovan, međutim, tehnika i struja, a u mnogim slučajevima i namotaji su drastično različiti.
VLF detektori se proizvode uglavnom relativno male snage sa kontinuiranim sinusnim talasima u namotaju prenosa, koji analizira signal primljen sa izdvojenog prijemnog kalema namotaja. Signal iz objekta će povećati amplitude nivoa dobijajanja signala, ali će takođe pomeriti primajući signal u odnosu na prenosni signal. Dakle, objekat može da se analizira ne samo intenzitetom ili povećanjem amplitude signala, već i koliko je signal pomeren.
VLF uglavnom rade na jednoj frekvenciji, ali može biti proizveden da radi na različitim frekvencijama. Međutim, svaka frekvencija mora da bude analizirana kao da je primarna a samim tim i jačina signala se analizira i taj pomak se koristi da se utvrdi prisustvo nekog objekta, kao i vrstu metala.
Umesto prenosa male snage, neprekidni signal PI generiše kratak visok trenutni puls da energetiše kalem i ovaj puls se ponavlja u nekoj nominalnoj stopi ponavljanja, koja može da varira od nekoliko stotina impulsa u sekundi do nekoliko hiljada u sekundi.
Verovatno najveća tvrdnja i slava jednog PI detektora je dodatna dubina koja se može postići. Ključ za to je povećana količina energije u kalemu koji može izazvati jači signal povratka iz ukopanog objekta. Međutim, iako postoji značajan porast struje, dubina razlika izmedju PI i VLF nije tako dramatična kao što bi se moglo očekivati.
Mnogi ljudi postavljaju pitanje da li je ova razlika dubina veća između VLF i PI u oblastima koja gotovo nemaju nikakvu mineralizaciju ali sve u svemu, izgleda da je PI superiorniji jednostavno zato što takva mesta su malo ređa. PI se zaista odlikuje bolje u mestima koje imaju mnogo veću kopnenu mineralizaciju.
Zatim dolazi očigledno velika debata, ukoliko PI koristi samo AA baterije nemože ni da se približi u dobijanju dubine drugog PI korišćenjem veoma velike i teške baterije. PI koristeći AA baterije ne moze da pulsira sa istom količinom struje kao PI koristeći mnogo veću bateriju.
Zbog prirode signala usled različitih objekata, izuzetno je teško, ili drugim rečima, gotovo je nemoguće da se izgradi dobar diskriminatorski PI.
Budući da vreme koje je potrebno za određivanje signala u propadanju može da varira zbog veličine, oblika i hemijskog sastava objekta, onda bilo koji tip uzorkovanja kasnije neće proizvesti pouzdan oblik diskriminacije.
Mnogo PI detektora se oslanja na sposobnost podesivog kašnjenjenja pri čemu operater može jednostavno da podesi kašnjenje na duže da bi video da li je objekat obojeni metal ili ne. Ukoliko se kašnjenje povećava a signal sa nekog objekta nestane, onda operater može da prepozna objekat koji je napravljen od provodnog materijala kao što su zlato, srebro, bakar…
Ako se analiza radi ispravno, onda se može koristiti kako na „puls“ i „puls“ isključivanje signala i dobiti bolja analiza na metu. Ovaj tip dizajna može dovesti do boljeg oblika diskriminacije.
Bez obzira na tehniku, ni oblik diskriminacije nije savršen i najverovatnije, nikada neće ni biti. Neke tehnike su bolje od drugih, ali sve ove tehnike se nekad mogu prevariti, a to važi i za PI i za VLF detektore.
