Parma (štit)

Rimski konjanik sa parmom, 1. vek

Parma ili parmula je vrsta okruglog štita koji je bio korišćen u Rimskoj vojsci, posebno u kasnijem periodu Rimske Imperije.

Karakteristike

Štit je imao prečnik ispod 0.9 metara i gvozdeni ram, što ga je činilo jako efektivnim oružjem i zaštitom. Imao je ručku i izraženu ispupčenu bazu štita (umbo).

Parmu su koristili legionari u ranom republikanskom periodu Rimske istorije, i to najniža klasa – veliti. Oprema velita se sastojala od parme, koplja, mača i kacige. Kasnije je parma zamenjen za scutum.

Parma je bio jako efektivan štit pri blokiranju strela, zbog čega je u to vreme bio jako popularan u Rimskoj pešadiji.

Korišćenje

Za ratne svrhe je uglavnom korišćen u pešadiji i konjici pomoćnih snaga (auxilia), dok su legionari rađe koristili teži štit scutum, koji je nudio bolju zaštitu. Takođe su ga koristili i nosači zastava, signiferi. U Vergilijevoj Eneidi parma se navodi kao oružje koje su koristili Trojanci u odbrani protiv Grka (Trojanski rat), i posle protiv Rutulijanaca.

Osim u ratovima, parmulu su koristili gladijatori Tračani, kao i rimski nosači zastava koji su nosili zastave kohorti, kao i zastave većine ranijih pomoćnih snaga. U Pirijskom plesu, koji je bio ratnički ples prenesen iz Antičke Grčke, parma štit je uzdizan iznad glave i udaran mačem, proizvodivši tako glasnu zvonjavu.

Slični članci