Konzervacija metala označava delatnost usmerenu na zaštitu i očuvanje istorijskih i arheoloških predmeta izrađenih delimično ili u celosti od metala. U konzervaciju metala su uključena sva delovanja usmerena na prevenciju odnosno usporavanje propadanja predmeta, kao i na poboljšanje dostupnosti i čitljivosti istih predmeta. Metale po pravilu smatramo za srazmerno trajne i stabilne materijale, ali oni u dodiru s okolinom postepeno propadaju, neki brže a neki znatno sporije, ovo se posebno odnosi na arheološke nalaze, kod njih su procesi trajali i do nekoliko hiljada godina. Od velikog značaja za proces konzervacije predmeta je i temeljno, minimalno barem teoretsko, a poželjno je i praktično poznavanje uzroka korozije, kao i najvažnijih osobina i tehnika obrade metala i njihovih legura. Zatim je neophodno i elementarno poznavanje istorijskog razvoja umetničke obrade metala, arheologije, kao i etnologije i tehnologije. Veliku važnost ima i poznavanje savremene konzervatorske prakse i teorije, ali i etike, kao i poznavanje naučno zasnovanih metoda istraživanja.
Uzroci propadanja metala
Osnovni uzrok propadanja metalnih predmeta je korozija odnosno propadanje predmeta usled interakcije sa okolinom. Kao najveći činilac propadanja istorijskih predmeta treba istaći relativnu vlažnost i zagađenost vazduha dok kod arheoloških predmeta najvažniju ulogu ima sastav, dubina, vlaženost i prozračenosti zemljišta. Kod predmeta izvađenih iz morske ili slatke vode najznačajniji faktori propadanja su količina i sastav topivih soli, dubina vode, količina rastvorenih gasova, smer vodenih struja i uloga kako mikroskopskih tako i makroskopskih živih organizama.
Preventivna zaštita metalnih predmeta
Predmete treba čuvati u prostorima koji su zaštićeni od zagađenog vazduha, prašine, ultraljubičastog zračenja, kao i od prevelike relativne vlažnosti vazduha – znači kao idealne vrednosti mogli bi uzeti temperaturu od 16-20°C (za kalaj ne manje od 13,2°C), i do 40 % relativne vlažnosti vazduha (35 – 55 % u skladu s najnovijim preporukama Canadian Conservation Institute-a), uz napomenu da ako se radi o predmetima kod kojih je metal kombinovan sa organskim materijalima relativna vlažnost vazduha ne bi trebala biti ispod 45 %. Najosetljiviji su na delovanje nepovoljnih uslova arheološki predmeti, njih moramo čuvati u prostorima (ili posudama) sa vrlo niskom relativnom vlagom, a u slučaju posebno vrednih predmeta u komorama sa azotom – tu se možemo pridržavati pre spomenute vrednosti temperature, a kod predmeta sa aktivnom korozijom na bakru do 35 % rH, odnosno kod gvožđa do 12 % rH. Police u čuvaonici najbolje da su od nerđajućeg čelika ili plastike, s tim da moramo izbegavati plastične mase koje sadrže hlor ili acetate. Drvo i materijale od modifikovane drvne mase najbolje je izbegavati. Takođe netreba koristiti gumu, niti filc i vunu od tekstilnih materijala. Nivo rasvete do 300 lux-a u slučaju isključivo metalnih predmeta, kod predmeta od lakiranog ili obojenog metala do 150 lux-a, u slučaju predmeta kod kojih je metal kombinovan sa svetloosjetljivim materijalom do 50 lux-a. Kod rukovanja sa predmetima obavezno koristiti čiste bele pamučne rukavice.
Čišćenje
Najjednostavniji i najčešći zahvat na predmetima. Razlikujemo: mehaničko, hemijsko, elektrohemijsko, ultrazvučno i lasersko čišćenje. U principu usmereno je na uklanjanje nečistoće i korozionih slojeva. Kod arheoloških nalaza čistimo isključivo mehanički do tkz. originalne površine – radi se o sloju patine formirane po napuštanju predmeta, znači nikako do čistog metala.
Čišćenje predmeta od zlata
Za tanki korozioni sloj na istorijskim predmetima možemo koristiti 10 % rastvor korena biljke sapunike (Saponaria Officinalis).Od čisto hemijskih rastvora možemo koristiti kiseli rastvor tiouree 8-10% (kancerogena supstanca!!!), 15 – 30 % rastvor natrijeva tiosulfata, kao i kašu od taložene krede i vode. Takođe je moguće i elektrolitsko i ultrazvučno čišćenje. Arheološki materijal čistimo isključivo mehanički.
Čišćenje predmeta od srebra
Na istorijskim predmetima koristimo pre svega mehaničko i hemijsko čišćenje. Arheološki materijal čistimo isključivo mehanički. Najčeća sredstava su kisela 8-10 % rastvor tiouree (kancerogena supstanca!!!), 15 – 30 % rastvor natrijum tiosulfata, kao i kašu od taložene krede i vode. Vrlo tanke korozione slojeve možemo ukloniti i 10 %-nom rastvorom biljke sapunike.
Čišćenje predmeta od bakra i njegovih legura
Kod istorijskih predmeta koristimo uglavnom mehaničko i hemijsko čišćenje, a može se koristiti i ultrazvučno, elektrolitsko i čišćenje laserom. Arheološki materijal čistimo isključivo mehanički. Od rastvora koje se koriste za hemijsko čišćenje možemo izdvojiti amonijev citrat (pH 9/5%), EDTA rastvor, rastvor kalijum natrijum tartarata i gel polimetakrilne kiseline. Rastvor amonijevog citrata (pH 9/5%) i EDTA rastvor mogu se koristiti i pri ultrazvučnom čišćenju. Patinirane predmete u principu čistimo samo vodom ili mešavinom jestivog ulja i alkohola ili benzina (3 dela ulja + 1 deo alkohola ili benzina), odnosno 10% rastvorom korena biljke sapunike, ne zaboravimo da se patina nipošto ne sme izmeniti, oštetiti ili ukloniti.
Čišćenje predmeta od gvožđa i čelika
Kod istorijskih predmeta najčešće možemo koristiti rastvor fosforne kiseline (5-15%), amonijakov citrat (pH 3,5/5%) i gel polimetakrilne kiseline. Kod bruniranih predmeta nipošto ne koristiti hemijska sredstva, već petrolej, kao i mešavinu petrolej/parafin (1 litar petroleja + 30 gr parafina). Moguće je i čišćenje ultrazvukom i laserom. Arheološke predmete čistimo isključivo mehanički.
Čiščenje predmeta od olova
Od hemijskih rastvora koristimo 5% rastvor solne kiseline, u kombinaciji sa rastvorom amonijakovog acetata (10%). 4 % rastvora EDTA takođe se koristi (ph 5,5). Kako se radi o vrlo mekom metalu mehaničko čišćenje se ne preporučuje. Takođe se rado koriste i elektrolitičke metode, kako za čišćenje tako i za tkz. učvršćujuću redukciju.
Čišćenje predmeta od kalaja
Istorijske predmete čistimo ili hemijski ili mehanički pomoću kaše od taložene krede i vode, a vrlo tanke korozivne slojeve možemo čistiti i pomoću sveže biljke preslice (Eqisetum Arvense). Od hemijskih rastvora najčešće se koristi 5 % rastvor sone kiseline (uz dodatak korozivnog inhibitora), kao i od 15% rastvora trinatri fosfata. Elektrolitsko čišćenje je takođe jedna od mogućnosti. Arheološke predmete čistimo isključivo mehanički.
Stabilizacija
Usmerena je na što kvalitetnije usporavanje propadanja predmeta, kod arheoloških predmeta najčešće se radi o što temeljitijem uklanjanju hlorida i blokiranju delovanja istih, kod istorijskih predmeta usmerena je na korišćenje korozivnih inhibitora i konverzivnih prmaza.
Uklanjanje hlorida na bakru i njegovim legurama
Može se spomenuti ispiranje natrijumovim seskvikarbonatom i elektrolitička metoda.
Uklanjanje hlorida na gvožđu
Najraširenija je metoda obrade u alkalnom rastvoru natrijum sulfita i korišćenje alkalnog rastvora u kombinaciji sa tretmanom dietilaminom. Takođe se koristi elektrolitička metoda.
Stabilizacija gvožđa
Najčešće se koristi rastvor tanina i fosfatiranje. Tanin se koristi i na arheološkom materijalu, fosforna kiselina samo na istorijskim predmetima. Mogu se koristiti i mešavine tanina i fosforne kiseline, i to samo na istorijskim predmetima.
Stabilizacija srebra
Može se koristiti benzotriazol, uz oprez jer isti se sumnjiči za kancerogenost. Kao manje toksična zamena danas se preporučuje 2 merkaptobenzotiazol.
Stabilizacija olova
U fazi ispitivanja je metoda bazirana na korišćenju karboksilata.
Napomena!
Sve navedene informacije namenjene su profesionalnim konzervatorima, restauratorima,muzejskim radnicima i onima koje ova problematika zanima i to isključivo u edukativne/informativne svrhe.
(Wikipedija)
