Centurion

Rekonstrukcija: Centurion iz I veka

Centurion (od lat. centurio); u Rimskoj vojsci centurion je bio komandir jedne centurije u legiji. U legijama je bila uspostavljena jasna hijerarhija – postojao je komandni lanac i u njemu su centurioni bili najniži. Ipak, ne može se reći da je centurion predstavljao čin u današnjem smislu tog pojma.

Dakle, svaki centurion je zapovedao osnovnom jedinicom legije – centurijom, u kojoj je broj legionara varirao u zavisnosti od epohe i formacije; od oko 80-100 pa i do 160 u pojedinim slučajevima. Na početku su centurije delovale u grupama po dve i formirale su jednu manipolu. Centurion koji je komandovao prednjom centurijom, onoj koja je u borbenoj formaciji na bojnom polje bila bliže neprijatelju zvao se prior a onaj drugi posterior. Nije sasvim jasno potvrđeno da li je prvi imao određeno starešinstvo nad drugim, ova je distinkcija najverovatnije imala uglavnom praktičan smisao kod rukovođenja jedinicama u toku bitke i odnosio se na zauzimanje prve ili druge borbene linije.

Najviši čin u odnosu na druge centurione u jednoj legiji imao je centurion iz prve kohorte i nosio je naziv Primus Pilus. Primus pilus je otprilike ekvivalentan činu današnjeg pukovnika.

Centurioni su bili okosnica profesionalne vojske, karijerni vojnici koji su davali dnevna zaduženja svojim podređenima i izdavali im komande na bojnom polju. Obično su napredovali čin po čin ali dešavalo se da ih imperator ili viši oficir vanredno unapredi.

Legionar je mogao postati centurion bez obzira na društveni stalež iz kojeg je potekao, mogao je to biti mladi siromašni građanin Rima koji se dokazao u borbi a mogao je to biti i mladi aristokrata kojem je to bio prvi korak u vojnoj karijeri (dešavalo se da su ovi drugi ponekad postajali zapovednici i bez prethodnog vojnog iskustva). Naravno, efikasnost rimske vojne organizacije garantovala je i odlična vojna škola u kojoj su budući vojni oficiri sticali značajno teorijsko obrazovanje koje im je omogućavalo da uspešno komanduju legijom. Vojne škole su tako proizvodile i tzv. „tribune“  koji su zauzimali visoke pozicije u legiji i bez praktičnog vojnog iskustva.

Rekonstrukcija: Centurion. Na slici je prikazan centurion sa štitom mada ga u stvarnosti najčešće nisu nosili.

Uniforma

Iako se pojam uniforma ovde ne može primetiti u smislu uniforme u savremenim vojskama, ipak su odeća i oprema centuriona sadržali određene karakteristike prema kojima su se mogli razlikovati od ostalih legionara. U te posebne karakteristike možemo ubrojati perjanicu/perušku na šlemu postavljenu u pravcu levo-desno, za razliku od običnih vojnika kod kojih je ona bila usmerena napred-nazad. Verovatno su se tako centurioni mogli lakše uočiti u toku borbe. Centurioni su nosili i komandni štapVitis ili Bacillum Viteum, kao simbol autoriteta ali i kao sredstvo kojim su kažnjavali vojnike.

Ostala oprema

Kao i drugi legionari, i centurioni su najčešće bili opremljeni sledećim vojničkim rekvizitima:

  • Lorica, oklop, imao je više varijanti: lorica hamata, lorica squamata, lorica segmentata, lorica musculata i sve su bile fleksibilne ali i otporne.
  • Balteus, vojnički opasač, „cingulum militaris“, služio je za nošenje oružja i kao ukras.
  • Cassis, šlem, štitio je glavu, vrat i uši.
  • Caligae, sandale za marš i crvena tunika bili su zajednički svim legionarima.

Centurionovo glavno oružje bio je gladius, mač sa oštricom dugom oko 50-55 cm (i do 70 cm), vrhunsko oružje legionara za blisku borbu. Obični legionari nosili su gladius sa desne strane opasača i izvlačili ga desnom rukom jer su u levoj ruci nosili štit. Centurioni u principu nisu nosili štit pa su gladius mogli nositi na levoj strani opasača. Na kraju, tu je bio i „pugio“, bodež.

Slični članci