četvrtak, 19. oktobar 2017. - 15:00

Bodež

Nož ili bodež je hladno oružje sa jednom ili dve oštrice koje služi kao sporedno oružje u bliskoj borbi.

Istorija

Kao i ratna sekira nož je nastao od praistoriskog alata. U početku su pravljeni od kamena (kremena), slonovače ili kostiju. Kao oružje se koristi još od nastanka najranijih civilizacija. Noževi se pojavljuju u bronzanom dobu oko 3000 godina p. n. e. kao preteča mača.

Iako nije mogao da se suprostavi buzdovanu, koplju ili ratnoj sekiri, nož se mnogo puta pokazao kao korisnije oružje od mača, posebno kada je reč o bliskoj borbi.

Nož u vidu kandže

Tu se u stvari radi o najstarijem oružju koje se razvijalo još o paleolitu. Poznati su noževi pre približno 20.000. godine p. n. e. U prvim formama nije išlo o ništa drugo osim o elipsoidnom ili klinastoj vrsti kandže koje je tako odvaljeno da stvara vrh i oštricu. Zadnja strana koja je bila određena da se formira drška bila je tupa. Postupno je drška specijalno formirana da odgovara dlanu. Noževi su bili izrađivani iz raznih materijala od kojih se mogla napraviti oštrica, kao drva, kosti, rog a poznati su i od poludragih kamenja kao ahat, nefrit koji se se upotrebljavali prilikom obreda.

Otkrivanje metala nastale su mogućnosti veće upotrebe različitog oblika noža i upotrebljavali su se materijali koji su bili podobni za ornamentalna ukrašavanja. Prvi upotrebljani materijal bio je bakar koja je bila prilično mekana da bi se dobilo oružje ali je kovanje dovelo do saznanja da se može otkovati oštra oštriva i vrh. Da di ovakovo oružje bilo dovoljno snažno i čvrsto ono se kovalo u skoro trouglasim oblicima.

Približno oko 2.000.-te godine p. n. e. bronza je postepeno ustupila mesto gvožđu koje je bilo jednostavno za izradu ali je bilo još uvek jako mekano. Bolji rezultati su se dobijali kada se pronašlo kako očvrsnuti oštricu očeličavanjem i ponavljanim kovanjem. Čelik je bio u upotrebi sve do 12. veka kada je tehnikom iskovavanja u nekoliko pojaseva i kada je otkriven način da oštrica može da se oštri i ostane u ovakovom stanju.

Upotreba

Rimski Pugio

Skoro na samom početku istorije starog Egipta, postojali su ukrasni noževi koji su služili raznim ceremonijama. U početku su imali zlatne balčake, a kasnije javljaju još ukrašeniji noževi različitih oblika. Njih su nosili Egipatski oficiri kao znak svoje moći, dok je egipatska vojska bila opremljena običnim noževima.

Noževi su uvek smatrani sekundarnim ili čak tercialnim oružjem, a koristili su ih Vizantijci, Rimljani, antički Grci, Spartanci, Persijanci… Rimljani su napravili takozvani pugio (lat. pugio) koji su koristili njihovi legionari.

Nož je bio veoma popularan za izvršenje atentata, jer je bio mali i teško se dao primetiti.

Pojavom baruta nož je počeo da gubi upotrebu u vojsci i zamenjen je kuburama i musketama.

Međutim za vreme Napoleonskih ratova, Američkog građanskog rata i Prvog svetskog rata nož se vraća u upotrebu u novom, posebnom obliku nazvanom bajonet (fr. baïonnette). Montiranjem bajoneta na vrh puške ona je mogla da se upotrebi i za ubadanje, poput koplja.

U 20. veku nož je postao popularan kao ukrasni deo vojničke uniforme, posebno u zemljama Trojnog pakta.

Slični članci