Bitka na Deligradu (1806)

Bitka na Deligradu

Za vreme turske ofanzive protiv ustanika 1806. godine, rumelijski valija Ibrahim-paša, sa oko 50.000 pešaka, mnogobrojnom konjicom i 14 topova i kumbara, nastupao je krajem juna od Niša ka Deligradu.

Borbe su vođene tokom celog leta, a prednja odeljenja turske vojske izbila su pred Deligrad 16. jula.

Ibrahim-paša je nekoliko nedelja svakodnevno pešadijom napadao srpska utvrđenja na Deligradu, pokušavajući da ih olakša obilaskom konjice i podilaženjem pomoću podžemnih hodnika, ali bez uspeha.

Krajem jula, srpski ustanici vojvode Petra Dobrnjca, kojima je u pomoć pritekao i Mladen Milovanović sa Topljaka, ispadom u tursku pozadinu, potukli su i pomoćne snage Šašit-paše.

Turci su se u neredu, i uz velike gubitke u ljudstvu i ratnoj opremi, morali povući ka Nišu.

Sredinom avgusta Ibrahim-paša dobio je pojačanja i sa 60.000 vojnika i ponovo preduzeo nastupanje ka Deligradu.

Međutim, vožd Karađorđe je posle boja na Mišaru (13. avgusta), sa delom svojih snaga stigao u Deligrad, pojačao srpske snage na 10.000 ustanika i preuzeo komandu.

Boj za Deligrad počeo je 3. septembra 1806. godne u zoru jakim frontalnim napadom Turaka. U žestokim borbama, koje su trajale ceo dan, Turci su samo uspeli da se približe utvrđenjima.

Istog dana pred noć, Stanoje Glavaš sa odredom od 2.500 pušaka i 500 konjanika, uspeo je da preko Kruševca i Jastrepca zauzme Prokuplje i time ugrozi Niš.

Kada je, u toku borbi, Ibrahim-paša za to saznao, prekinuo je dalje napade na Deligrad i povukao se preko Aleksinca ka Nišu.

Tako su Srbi, iako brojno mnogo slabiji, odbranili Deligrad. Posle ovog neuspeha, na zahtev Turaka potpisano je, 14. septembra u Lomu, šestonedeljno primirje.

Deligrad nikada nije pao, već su hrabri Rudničani i Gružani, nakon pada Beograda, 5. oktobra 1813. godine, napustili utvrđenja i probivši se kroz tursku opsadu razišli svojim kućama.

Upravo zato, prvobitno nazvan Delišanac ili Delilogor, srpska tvrđava nazvana je tursko-srpskim imenom Deligrad ili Junački grad.

Na mestu gde se nalazio glavni šanac srpskih snaga na Deligradu je, prema projektu uglednog beogradskog arhitekte Momira Korunovića, podignut hram Svetog arhanđela Mihaila u spomen ratnicima palim u svim oslobodilačkim ratovima Srbije do 1918.

Slični članci