Antikviteti

Antikviteti
Antikviteti

Antikvitet je termin za predmete iz antike, posebno za civilizacije sa mediterana: antičke Grčke i Rima, drvnog Egipta i drugih drevnih bliskoistočnih kultura. Artefakti  iz ranijih perioda kao što je mezolit, kao i druge civilizacije iz Azije i iz drugih delova sveta mogu biti svrstani pod ovaj termin.

Dakle antikvitet je stari predmet koji ima istorijsku, umetničku ili zanatsku vrednost. Antikviteti su sakupljani i čuvani još u antičkom Rimu (kada je vladalo veliko interesovanje za umetničke predmete iz Grčke), a zatim u vreme renesanse i klasicizma (kada je vladalo zanimanje za antički svet).

Jedno delo, bilo skulptura ili slika postaje antikvitet kada prođe izvesno vreme od nastanka tog dela, dakle kada delo ima nekakav staž, po mogućnosti istorijski. Ono što se nalazi iza renesanse, znači srednji vek i stari vek, vreme pre nove ere, to su pravi antikviteti. Međutim, postoji i jedna mogućnost da i dela sa kraćim stažom postanu antikviteti, što nije naročito srećna okolnost, to su anahronična dela koja u izvesnom smislu otpadaju. Ona zastarevaju, ne opstaju u životu kulturnog prostora, ispadaju iz istorijskog konteksta i pretvaraju se u antikvitete. U tom slučaju antikviteti mogu imati i vrlo malo godina. Razlog tome je brz tempo današnjeg života, prepun hiperprodukovanih predmeta bez ikakve autentičnosti i vrednosti. U moru bezličnih predmeta, počinju, kao mali svetionici, da svetle stari predmeti, koji odražavaju jedan sistem, koji je nekad postojao i koji je odisao smirenošću i sigurnošću. Ljudi se na kraju okreću tim predmetima kao nekim utočištima.

Kako bi se što bolje upoznali sa periodom stvaranja i načinom izrade antikviteta, najpre je potrebno upoznati se sa istorijom i pravcima umetnosti koji su se kretali kroz nju.

Istorijski periodi i pravci u umetnosti

Praistorija

Paleolitska umetnost -Mezolitska umetnost- Neolitska umetnost – Umetnost metalnog doba

Antika

Umetnost drevne Mezopotamije  · Umetnost drevnog Egipta  · Umetnost stare Grčke  · Umetnost starog Rima

Kasna antika i srednji vek

Ranohršćanstvo  · Vizantijska umetnost  · Predromanika  · Romanika  · Gotika

Umetnost u 15.- 18. veku

Renesansa  · Manirizam  · Barok  · Rokoko  · Neoklasicizam

Umetnost u 19. veku

Romantizam  · Realizam (književnost, likovna umetnost, muzička umetnost)  · Historicizam  · Impresionizam  · Postimpresionizam  · Simbolizam  · Pointilizam

Umetnost u 20. veku

Secesija ili Art Nouveau  · Fovizam  · Ekspresionizam  · Naiva  · Kubizam  · Orfizam  · Apstraktna umetnost  · Suprematizam  · De Stijl ili plasticizam  · Konstruktivizam  · Futurizam  · Dadaizam  · Metafizičko slikarstvo  · Nadrealizam  · Apstraktni ekspresionizam  · Kinetička umetnost  · Pop art  · Op art  · Neo-realizam  · Minimalizam  · Tašizam  · Informel  · Konceptualna umetnost  · Land art  · Postmoderna

Metodologija nam pomaže kako bi prilikom procesa analize umetnčkog dela utvrdili period nastanka ili stvaraoca nekog dela.

Metodologija

Metodologija je nauka o metodama, putevima i načinu naučnog istraživanja. Reč „metodologija“ potiče od dve grčke reči: methodos- istraživanje, put i način istraživanja i logia- nauka. Zapravo ona se bavi svim teoretskim istraživanjima.

Istoričar umetnosti prilikom procesa analize umetničkog dela, stvaraoca, ili perioda postavlja sebi dva osnovna zadatka:

  • Prvi je pripisivanje određenog umetničkog dela; studija autentičnosti umetničkog dela; određivanje perioda u stvaralačkom razvoju umetnika ili kulturno-istorijskog perioda; uticaj na umetnost ili umetnike koji slede; sakupljanje biografskih podataka umetnika i dokumentacija o umetničkom delu.
  • Drugi se zasniva na istorijskom istraživanju stila ili umetničkog jezika kojim se umetnik služio, sa šire istorijske perspektive, a koja se sastoji od upoređivanja stila, perioda ili pravaca iz prošlosti. Za istoričara je takođe veoma važna ikonografija (simboli, tema i značenje), koja se može naći u delu, periodu, ili pravcu koji je predmet istraživanja.

 

Slični članci