Otkriven podzemni stadion u centru Rima!

Arheolozi su već obelodanili pouzdan zaključak: u Rimu ispod čuvenog Trga Navona, izvesno je, nalazio se nekada davno Dominicijanov stadion koji izgleda kao do sada neviđeno elegantan antički projekat arhitekture za sportska i muzička takmičenja. Sada im preostaje da slažu kockice svega zatečenog u podzemnim hodnicima ispod Berninijeve Fontane četiri reke.

Grafički list iz 1613. sa crtežom Domicijanovog stadiona/cirkusa

Ovim rečima Žan-Fransoa Bernar, arheolog i arhitekta u Francuskoj školi u Rimu, definiše strukturu stadiona čiji se oblik podudara s trgom koji je iznad njega kasnije podignut.

„Šupljinu, koja je mogla da primi 30.000 gledalaca, dužine 275 i širine 106 metara, držali su pilastri umesto zidova, što je omogućavalo da u stadion prodire dovoljno dnevne svetlosti”, objasnio je Bernar, a prenose italijanski mediji ekskluzivno donoseći prve snimke tajanstvenih odaja.

Fontana četiri reke. Veličanstvenu fontanu po kojoj se prepoznaje Trg Navona naručio je papa Inočentije X, a izradio je čuveni vajar Bernini. Obelisk, koji je deo fontane, ukrašen je papinim grbom i golubicom s maslinovom grančicom. Četiri diva predstavljaju reke Gang, Dunav, Nil i Rio de la Platu. U blizini je podignuta Crkva svete Agneze prema projektu takođe slavnog umetnika Borominija.

Na ovom arheološkiom projektu sada radi 40 naučnika. Da se ispod trga zaista nešto impozantno nalazi uverili su se zaštitari kada su 2005. započeli restauraciju jednog francuskog zdanja na trgu. Tokom čišćenja podzemnih prostorija pojavili su se delovi centralnog pokrivenog hodnika. U V veku tu se nalazila radionica u kojoj se mermer izvađen iz obližnjih kamenoloma sekao pre nego što su se njime popločavala zdanja.

Kamenoresci su napustili radionice, ali su neki drugi Rimljani kasnije u njih ulazili u potrazi za skloništem za svoje mrtve. Otkriveno je 16 grobova oblika kapuljače, pokrivenih crepom, iz VI veka. Oblik ovih skromnih grobova sa zemnim ostacima žena i muškaraca, bez ikakvih pogrebnih predmeta, govori nam da je u njima sahranjivana sirotinja.

Tako je konačno ispunjen jedan istorijski hijatus: period između poznog Rima i srednjeg veka, o kome se nije mnogo znalo.

U ovom slučaju o tome šta se na stadionu dešavalo pošto je imperatorske svečanosti vreme pregazilo, a prostor zaposeli, oko 1000. godine, benediktinski monasi.

Pretpostavka da su Rimljani pod najezdom Vizigota naseljavali podzemne prostorije, zvuči relevantno, što je skrivena urbanistička funkcija podzemnih odaja.

Čemu god da je služio, stadion je bio savršen spomenik, po solidnosti i lepoti, čija se arena, tokom vekova, napunila ostacima iz štavljaonica, bojadžijskih radnji i kasapnica koje su nicale od severa stadiona prema Tibru.

U jednom dokumentu iz 1363. godine zapisano je: „Ako se i dalje nastavi s bacanjem smrdljivih stvari napolje, preduzimaće se najoštrije mere protiv počinilaca“. Upozorenje se nije mnogo poštovalo i papa Sikst IV 1477. godine definitivno dozvoljava da tu bude pijaca.

Pogled na hodnike ispod Trga Navona

Ubrzo, budući da Rimom odavno više ne vladaju imperatori, pontifikat odlučuje da tu podigne velelepni trg u slavu sopstvene moći. S jednim zanimljivim paradoksom koji su otkrili arheolozi: sve što se dotad zidalo, nicalo je sa strane, na obodima starorimskih zidina, dok se od tada zgrade podižu iznad podzemnih hodnika.

Francuski naučnici zajedno sa Španskom školom za istoriju i arheologiju, tri rimska univerziteta, Arhivom i zavodima za zaštitu spomenika prionuli su najpre

na posao da istraže sva sačuvana dokumenta o ovoj lokaciji u epicentru Večnog grada, u planu imaju da objave građu o nekadašnjem stadionu, da utvrde statiku podzemlja Trga Navona, s ciljem da brojnim rimskim turistima omoguće prilaz hodnicima.

No, pre svega toga, hodnici treba da se restaurišu, osvetle, urede, obezbede, budući da na više mesta u njih probija voda i, najzad, da se dokumentarnom izložbom o arheološkim iskopavanjima upriliči omaž starom Rimu,

još jednoj kasnoantičkoj turističkoj atrakciji posle čuvenih katakombi (iz II veka), Karakalinih termi (s početka III veka) i Koloseuma, koji je 72. godine počeo da zida Vespazijan, prvi imperator iz loze Flavija, 80. godine inaugurisao Titus Drugi, a dogradio Domicijan, treći od istog roda.

Prvi zidani sportski objekat

Domicijanov stadion je prvi zidani sportski objekat podignut u Rimu 86. godine za vreme vladavine trećeg imperatora iz loze Flavija. Stadion je, kažu arheolozi, mogao biti i cirkus, jer je u sredini imao obelisk koji je delio pistu. Na pisti su se održavale mahom trke, ali i gimnastička takmičenja i takmičenja u tzv. rimskom rvanju. Stadion je bio u funkciji do V veka, od VIII veka na njemu su drže govori, u XIII se podižu kuće i tornjevi, a od renesanse crkve i palate.

Izvor ‚‚ Blic „

Slični članci