Korona civika (lat. Corona civica) je bila vojno odlikovanje u doba Rimske republike i Carstva koje se sastojalo od venca napravljenog uglavnom od hrastovog lišća. Dodeljivana je vojniku koji bi u borbi spasao život drugom rimskom građaninu
Corona civica tj. građanska kruna je dobila ime po tome što ju je svom spasitelju uručivao građanin kome je život u bici spašen. Rimski vojnici nisu obično bili voljni da hvale svoje ratne drugove, tako da u stvari građanska kruna nije bila prečesto dodeljivana. Ukoliko je vojnik želeo da nagradi svog spasioca, očekivalo se da čitav događaj ispita njihov vojni tribun, a svedočenje treće strane nije uzimano u obzir.
Da bi se dobila korona civika ratnik je morao da spasi život svom sugrađaninu, pogubi neprijatelja koji je nadvladao njegovog saborca i zatim zadrži mesto gde se borba odigrala. Venac je u doba republike, kao što je rečeno, dodeljivao spašeni građanin, ali u doba Rimskog carstva to je činio sam car lično ili preko svog legata. Spasti život rimskog saveznika, makar se radilo i o kralju, nije bilo dovoljno za dobijanje građanske krune.
Venac je izrađivan od hrastovog ili ponekad kestenovog lišća. Kako je nastala ova tradicija nisu bili sigurni ni sami antički autori. Antikvar Aul Gelije (umro posle 180. godine) je tvrdio da je hrast ljudima nekada davao prvu hranu i materijal za zadovoljenje drugih životnih potreba. Plutarh (umro oko 120. godine) nije bio siguran tako da je naveo tri razloga: zato što je hrast bilo lako naći prilikom vojnih pohoda ili zato što je to drvo bilo posvećeno Jupiteru i Junoni, božanskim zaštitnicima grada Rima, ili pak zato što su Rimljani preuzeli običaj od Arkađana koji su poštovali hrast kao prvu biljku koja se pojavila na svetu.
Kada bi vojnik dobio građanski venac mogao ga je nositi u svim javnim prilikama. Na javnim priredbama odlikovani vojnik je mogao sedeti odmah pored lože u kojoj su bili senatori. Čak se i od senatora očekivalo da ustanu prilikom ulaska vojnika sa građanskim vencem na glavi. Sam vojnik je bio oslobođen svih nameta, a imunitet se odnosio i na njegovog oca i dedu po ocu. Od osobe koju je spasao očekivalo se da mu ukazuje roditeljske počasti.
Plinije Stariji (umro 79) je naveo da su u vreme Republike odlikovani više puta odlikovani Lucije Sicije Dentat (5. vek pre n.e.), čak četrnaest, a Marko Manlije Kapitolin (4. vek pre n.e) pet. Kasniji pobednik nad Hanibalom, Scipion Afrikanac je čak odbio da primi ovo odlikovanje pošto je u bici spasao život svom ocu. Prema Aulu Geliju, konzular Lucije Gelije Publikola je predložio Cicerona za građansku krunu pošto je razotkrio Katilininu zaveru i tako u stvari spasao živote brojnih rimskih građana. Senat je kasnije dodelio građanski venac prvom rimskom caru Avgustu čija je kuća okićena vencom od hrastovog lišća. Venac se od 19. god. pre n. e, kada je Avgust isposlovao oslobađanje Rimljana koje su zarobili Parćani, često pojavljivao na carskom novcu sa natpisom OB CIVIS SERVATOS („u čast spasenih građana“). Novac sa sličnim motivom kovali su i Galba, Vitelije, Vespazijan, Trajan i kasniji carevi.
